< Solomona 24 >
1 MAI kuko oe i ka aoao o na kanaka hewa, Aole makemake hoi e noho pu me lakou.
你不要嫉妒恶人, 也不要起意与他们相处;
2 No ka mea, noonoo ae la ko lakou naau i ka mea e make ai, A no ka ino hoi ko lakou lehelehe e kamailio ai.
因为,他们的心图谋强暴, 他们的口谈论奸恶。
3 Ma ke akamai i kukuluia'i ka hale, Ma ka naauao hoi ia i hookupaaia'i.
房屋因智慧建造, 又因聪明立稳;
4 Na ka ike e hoopihaia'i na keena, I na waiwai a pau, he maikai no a he nani hoi.
其中因知识充满各样美好宝贵的财物。
5 O ke kanaka naauao, he ikaika no ia; E mahuahua ana no ka ikaika o ke kanaka ike.
智慧人大有能力; 有知识的人力上加力。
6 No ka mea, ma ka noonoo nui oe e kaua aku ai, A he ola no ma ka nui o ka poe kukakuka pu.
你去打仗,要凭智谋; 谋士众多,人便得胜。
7 He kiekie loa ka naauao maluna o ka mea naaupo; Aole e oaka kona waha ma ka ipuka.
智慧极高,非愚昧人所能及, 所以在城门内不敢开口。
8 O ka mea noonoo e hana hewa aku, E kapaia'ku ia he mea hana kolohe.
设计作恶的, 必称为奸人。
9 O ka manao lapuwale, he hewa ia; A he hoopailua i na kanaka ka mea hoowahawaha.
愚妄人的思念乃是罪恶; 亵慢者为人所憎恶。
10 Ina pauaho oe i kou la popilikia, Uuku wale no kou ikaika.
你在患难之日若胆怯, 你的力量就微小。
11 Ina e hookaulua oe e hoopakele i ka poe i hana paa ia e make, A me ka poe e kokoke ana i ka pepehiia mai;
人被拉到死地,你要解救; 人将被杀,你须拦阻。
12 Ina e i ae oe, E, aole makou i ike; Aole anei e noonoo mai ka mea nana e kaupaona na naau? A o ka mea hoi nana e malama i ka uhane, aole anei oia e ike? Aole anei oia e hoopai i ke kanaka e like me kana hana ana?
你若说:这事我未曾知道, 那衡量人心的岂不明白吗? 保守你命的岂不知道吗? 他岂不按各人所行的报应各人吗?
13 E kuu keiki, e ai iho oe i ka meli, no ka mea, he maikai ia; A i ka waihona meli hoi he ono ia i kou waha;
我儿,你要吃蜜,因为是好的; 吃蜂房下滴的蜜便觉甘甜。
14 Pela hoi ka ike ana i ka naauao i kou uhane; A i loaa ia oe, alaila he hope, A o kou manaolana aole ia e poho.
你心得了智慧,也必觉得如此。 你若找着,至终必有善报; 你的指望也不致断绝。
15 Mai hoohalua, e ke kanaka hewa, ma ka hale o ka mea pono; Mai powa aku oe ma kona wahi e moe ai.
你这恶人,不要埋伏攻击义人的家; 不要毁坏他安居之所。
16 No ka mea, ehiku no ka haule ana o ka mea pono, a ala hou mai no; O ka poe hewa, e hina no lakou iloko o ka poino.
因为,义人虽七次跌倒,仍必兴起; 恶人却被祸患倾倒。
17 I ka haule ana o kou euemi, mai hauoli oe, I koua hina ana hoi mai olioli kou naau;
你仇敌跌倒,你不要欢喜; 他倾倒,你心不要快乐;
18 O ike mai Iehova he hewa ia i kona mau maka, A e hoohuli oia i kona huhu mai ona aku.
恐怕耶和华看见就不喜悦, 将怒气从仇敌身上转过来。
19 Mai ukiuki oe no ka poe hewa, Aole hoi e kuko i ka noho ana o ka poe hana ino.
不要为作恶的心怀不平, 也不要嫉妒恶人;
20 No ka mea, aohe uku maikai no ka mea hewa; O ke kukui o ka poe hewa, e pio ana no ia.
因为,恶人终不得善报; 恶人的灯也必熄灭。
21 E kuu keiki, e makau aku ia Iehova, a me ke alii; Me ka poe lolelua ka naau, mai launa aku.
我儿,你要敬畏耶和华与君王, 不要与反复无常的人结交,
22 No ka mea, e hiki wawe mai ko lakou poino; A o ka make ana o laua a elua, owai ka mea ike aku?
因为他们的灾难必忽然而起。 耶和华与君王所施行的毁灭, 谁能知道呢?
23 Na ka poe naauao hoi keia mau mea: O ka manao kapakahi ma ka hookolokolo ana, aole i pono ia.
以下也是智慧人的箴言: 审判时看人情面是不好的。
24 O ka mea olelo aku i ka mea hewa, He pono no oe; E hoino aku no na kanaka ia ia, E hoowahawaha hoi na lahuikanaka ia ia.
对恶人说“你是义人”的, 这人万民必咒诅,列邦必憎恶。
25 Aka, he oluolu ko ka poe i ao aku, E hiki mai hoi ia lakou ka pomaikai io.
责备恶人的,必得喜悦; 美好的福也必临到他。
26 E honiia'ku na lehelehe O ka mea olelo aku ma ka pololei.
应对正直的,犹如与人亲嘴。
27 Muwaho e hoomakaukau ai i kau hana, A e hooponopono nou iho ma ke kula; A mahope iho, e kukula ae i kou hale.
你要在外头预备工料, 在田间办理整齐, 然后建造房屋。
28 Mai liio hala ole oe i hoike ku e i kou hoanoho; Aole hoi e hoopunipuni me kou mau lehelehe.
不可无故作见证陷害邻舍, 也不可用嘴欺骗人。
29 Mai olelo oe, E like me ia i hana mai ai ia'u, pela au e hana aku ai ia ia; E hoopai aku au i ke kanaka e like me kana hana ana.
不可说:人怎样待我,我也怎样待他; 我必照他所行的报复他。
30 Ma ke kihapai o ka mea palaualelo i maalo ai au, Ma ka pawaina hoi o ke Kanaka noonoo ole:
我经过懒惰人的田地、 无知人的葡萄园,
31 Aia hoi, ulu paapu ae la ka puakala, Uhi mai la maluna ona na kakalaioa, O kona pa pohaku hoi, ua hiolo iho la ia.
荆棘长满了地皮, 刺草遮盖了田面, 石墙也坍塌了。
32 Nana aku la au, halalo iho la ko'u naau; Ike iho la au, a loaa ia'u ke aoia mai.
我看见就留心思想; 我看着就领了训诲。
33 He moe iki ae, he hiamoe iki ae, He pelu hou iki ae i na lima a hiamoe;
再睡片时,打盹片时, 抱着手躺卧片时,
34 A e hiki mai kou ilihune me he kanaka hele la, A me kou nele e like me ke kanaka kaua.
你的贫穷就必如强盗速来, 你的缺乏仿佛拿兵器的人来到。