Ioba 37
1 NO keia mea hoi haalulu kuu naau, A nauwe ae mai kona wahi aku.
И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
2 E hoolohe pono i ka poha ana o kona leo, A me ka halulu e puka ana mai kona waha mai.
Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
3 Malalo o ka lani a pau nana no ia i nou aku, A o kona malamalama i na welau o ka honua.
Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
4 Mahope o ia mea, poha mai ka leo; Hoohekili mai ia me kona leo mana; Aole ia e hoopaa ia lakou i loheia'i kona leo.
За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
5 Hoohekili kupanaha mai la ke Akua me kona leo; Hana no ia i na mea nui, aole e ike maopopo ia.
Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
6 No ka mea, ua i aku ia i ka hau, E kau ma ka honua, A i ka ua liilii, a me ka ua nui o kona ikaika.
Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
7 Hoopaa aku ia i ka lima o na kanaka a pau, I ike na kanaka a pau i kana haua.
Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
8 A komo na holoholona iloko o na lua, A noho ma ko lakou mau wahi.
Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
9 Mai ke kukulu hema i hele mai ka puahiohio, A mai ke kukulu akau ke anu.
С југа долази олуја, и са севера зима.
10 Mai ka hanu o ke Akua i haawiia mai ka wai paa: A o ka palahalaha o na wai, ua hoopaaia.
Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
11 O ka wa malie hoi, ua kipaku ia i ke ao: Ua hoohehee kona malamalama i ka ohu:
И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
12 A ua hoohuliia'ku ia a puni ma kona manao; I hana aku ai lakou i na mea a pau ana i kauoha mai ai, Ma ke alo o ka honua a puni.
И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
13 Ina no ka laau hahau, ina no kona aina, Ina no ke aloha, nana no ia i hoopuka mai.
Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
14 E hoolohe mai oe, e Ioba, i keia; E ku malie, a e noonoo i na hana kupanaha a ke Akua.
Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
15 Ua ike anei oe i ka hooponopono ana o ke Akua ia lakou, A hoopuka mai i ka malamalama o kona ao?
Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
16 Ua ike anei i na kaupaona ana o na ao, I na hana kupanaha o ka mea hemolele i ka ike?
Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
17 A pehea hoi i mahana ai kou kapa, I ka wa i hoomalie mai ai oia i ka aina i ka makani kukulu hema?
Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
18 E hiki anei ia oe me ia ke hohola aku i ke aouli, He ikaika, e like me ke aniani i hooheheeia?
Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
19 E hoike mai oe ia makou i ka mea a makou e olelo aku ai ia ia; Aole makou e olelo aku, no ka pouli.
Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
20 E haiia aku anei ia ia, ke olelo aku au? Ina e olelo aku ke kanaka, e aleia auanei oia.
Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
21 Ano aole lakou i ike i ka malamalama alohilohi iloko o na ao; A hele ae la ka makani a hoomaemae ia lakou.
Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
22 Mai ke kukulu akau ke alohilohi gula i hele mai ai; Aia i ke Akua ka nani weliweli.
Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
23 O ka Mea mana, aole e loaa ia kakou ia; Ua hoonui i ka ikaika, a i ka pono, a ua nui hoi i ka lokomaikai; Aole ia e hookaumaha.
Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
24 A makau na kanaka ia ia; Aole ia e maliu mai i ka poe naauao a pau.
Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
