< Ieremia 37 >
1 NOHO aupuni iho la o Zedekia ke alii, ke keiki a Iosia, ma ka hakahaka o Konia, ke keiki a Iehoiakima. na Nebukaneza i hoonoho ia ia i alii ma ka aina o ka Iuda.
Nakon Konije, sina Jojakimova, zakralji se Sidkija, sin Jošijin. Nabukodonozor, kralj babilonski, postavi ga za kralja u zemlji judejskoj.
2 Aole oia, aole kana poe kauwa, aole hoi na kanaka o ka aina i hoolohe i na olelo a Iehova, ana i olelo mai ai ma ke kaula ma Ieremia.
Ali ni on ni sluge njegove ni narod zemlje ne slušahu riječi što ih je Jahve govorio na usta proroka Jeremije.
3 A hoouna ae la o Zedekia, ke alii ia Iehukala, ke keiki a Selemia, a me Zepania, ke keiki a Maaseia ke kahuna, io Ieremia la, i ae la, E pule oe ia Iehova, i ko kakou Akua, no kakou.
Kralj Sidkija posla Jehukala, sina Šelemjina, i svećenika Sefaniju, sina Maasejina, k proroku Jeremiji s porukom: “Daj, pomoli se za nas Jahvi, Bogu našemu!”
4 Hele mai la o Ieremia iloko. a puka aku la iwaho iwaena o na kanaka; no ka mea, ia manawa aole lakou i hoolei ia ia iloko o ka hale paahao.
Jeremija u ono vrijeme još zalažaše među narod i još ga ne bijahu bacili u tamnicu.
5 Alaila, ua hele mai ka poe kaua o Parao, mai Aigupita mai; a lohe ko Kaledea, ka poe e hoopilikia ana ia Ierusalema i ka olelo no lakou, alaila haalele lakou ia Ierusalema.
A vojska je faraonova nadirala iz Egipta: čuvši to, Kaldejci, koji opsjedahu Jeruzalem, udaljiše se od grada.
6 Alaila, hiki mai ka olelo a Iehova i ke kaula, ia Ieremia, i mai la,
Tada se javi riječ Jahvina proroku Jeremiji:
7 Ke olelo mai nei o Iehova ke Akua o ka Iseraela; Penei oe e olelo aku ai i ke alii o ka Iuda, ka mea i hoouna mai ia oe io'u nei e ninau mai ia'u; Aia hoi, o ka poe kaua o Parao i hele e kokua ia oukou, e hoi hou no lakou i ko lakou aina iho.
Ovako govori Jahve, Bog Izraelov: “Kralju judejskomu, koji vas posla k meni da me pitate, ovako recite: 'Evo, vojska faraonova, koja vam priteče u pomoć, vratit će se u svoju zemlju Egipat.
8 A e hele hou mai no ko Kaledea e kaua i keia kulanakauhale, a e hoopio no lakou i keia wahi, a e puhi hoi i ke ahi.
Kaldejci će opet napasti ovaj grad, osvojiti ga i spaliti.'
9 Ke olelo mai nei o Iehova penei; Mai hoopunipuni oukou ia oukou iho, me ka olelo, E hele aku ko Kaledea, mai o kakou aku; no ka mea, aole lakou e hele aku.
Ovako govori Jahve: 'Ne zanosite se mišlju: 'Kaldejci će otići od nas', jer oni neće otići!
10 Ina paha, ua luku oukou i ka poe kaua a pau o ko Kaledea, na mea i kaua mai ia oukou, a koe kekahi mau kanaka wale no i hoehaia, e ku hou mai no kela mea keia mea iloko o kona halelewa, a e puhi i keia kulanakauhale i ke ahi.
Pa i da razbijete svu vojsku kaldejsku koja se bori s vama, tako da bi od nje ostali samo ranjenici, oni bi, svaki iz svoga šatora, opet poustajali da požarom unište ovaj grad.'”
11 A i ka wa i pii aku ai ka poe kaua o Kaledea mai Ierusalema aku no ka makau i ka poe kaua o Parao,
Kad je vojska kaldejska zbog vojske faraonove morala prekinuti opsadu Jeruzalema,
12 Alaila, hele aku la o Ieremia iwaho o Ierusalema e hele i ka aina o ka Beniamina, e hookaawale ia ia iho malaila iwaena o na kanaka.
i Jeremija htjede otići iz Jeruzalema da ode u zemlju Benjaminovu te ondje od rođaka dobije dio.
13 A hiki oia i ka pukapa o ka Beniamina, aia malaila kekahi luna, o Iriia kona inoa, he keiki na Selemia, ke keiki a Hanania. A lalau iho la oia ia Ieremia i ke kaula, i ae la, Ke iho aku nei oe i ko Kaledea.
Ali kad stiže do Benjaminovih vrata, ondje bijaše zapovjednik straže Jirijaj, sin Hananijina sina Šelemje. On zaustavi proroka Jeremiju povikavši: “Ti hoćeš prebjeći Kaldejcima!” Jeremija odgovori:
14 Alaila, olelo aku la o Ieremia, he wahahee, aole e iho aku i ko Kaledea. Aole nae ia i hoolohe mai i kana; aka, lalau mai la o Iriia ia Ieremia, a lawe aku la ia ia i na'lii.
“Nije istina, ne želim prebjeći Kaldejcima!” Ali i ne slušajući Jeremiju, Jirijaj ga uhvati i odvede dostojanstvenicima.
15 A huhu mai la na'lii ia Ieremia, a hahau mai la ia ia, a hoolei ia ia iloko o ka halepaahao, ma ka hale o Ionatana, ke kakauolelo; no ka mea, ua hoolilo lakou ia hale, i wahi paahao.
Dostojanstvenici se razljutiše na Jeremiju te ga istukoše i zatvoriše u kuću pisara Jonatana, koju bijahu pretvorili u tamnicu.
16 A ua komo o Ieremia iloko o ka luapaahao, a iloko o na keena, a he nui na la o kona noho ana malaila;
Tako Jeremija dospje u nadsvođen podrum. Ondje Jeremija ostade mnogo vremena.
17 Alaila, hoouna mai la o Zedekia, ke alii, a lawe mai la ia ia iwaho. A ninau malu mai la ke alii ia ia ma kona hale, i mai la, He olelo anei mai Iehova mai? I aku la o Ieremia, He olelo no; no ka mea, ua olelo mai oia, E haawiia no oe iloko o ka lima o ke alii o Babuloua.
Tada kralj Sidkija posla po njega. I nasamo, u dvoru, kralj ga upita: “Ima li riječi od Jahve?” A na to će Jeremija: “Dakako!” I dometne: “Bit ćeš predan u ruke kralja babilonskoga!”
18 Olelo aku la no hoi o Ieremia i ke alii ia Zedekia, Heaha ka hewa a'u i hana aku ai ia oe, a i kau poe kauwa, a i keia poe kanaka, i hahao ai oukou ia'u iloko o ka halepaahao?
Onda Jeremija kaza kralju Sidkiji: “Što skrivih tebi, tvojim slugama i ovom narodu te me baciste u tamnicu?
19 Auhea ko oukou poe kaula, ka poe i wanaua mai ia oukou me ka olelo iho, Aole hele ku e mai ke alii o Babulona ia oukou, aole hoi ku e i keia aina?
Gdje su sada vaši proroci koji vam prorekoše: 'Kralj babilonski neće udariti na vas ni na ovu zemlju?'
20 Nolaila, ke nonoi aku nei au ia oe e hoolohe mai, e kuu Haku ke alii. Ke nonoi aku nei au, i aeia mai ka'u nonoi ana imua ou, i ole oe e hoihoi ia'u i ka hale o Ionatana, ke kakauolelo, o make auanei au malaila.
A sada, hajde, čuj mene, gospodaru moj i kralju, usliši molbu moju! Nemoj da me opet vrgnu u kuću pisara Jonatana, da ondje ne umrem!”
21 Alaila, kauoha ae la o Zedekia, ke alii, e hoonoho lakou ia Ieremia ma ke kahua o ka halepaahao, i haawi hoi lakou nana, i kela la i keia la i hookahi apana berena, mai ke alanui mai o ka poe kahu palaoa, a hiki i ka manawa e hoopauia'i ka berena o ke kulanakauhale. A noho iho la o Ieremia ma ke kahua o ka halepaahao.
Tada kralj Sidkija naredi i Jeremiju odvedoše u tamničko dvorište te mu davahu svaki dan pogaču kruha iz Pekarske ulice, sve dok nije ponestalo kruha u gradu. I tako Jeremija ostade u tamničkom dvorištu.