Kanawailua 28
1 A I hoolohe pono oe i ka leo o Iehova kou Akua, e malama, a e hana i kana mau kauoha a pau a'u e kauoha aku nei ia oe i keia la, alaila, na Iehova na kou Akua oe e hookiekie ae maluna o na lahuikanaka a pau o ka honua:
“你若留意听从耶和华—你 神的话，谨守遵行他的一切诫命，就是我今日所吩咐你的，他必使你超乎天下万民之上。
2 E ili mai keia mau pomaikai ana maluna iho ou, a e loaa aku oe ia lakou, ke hoolohe aku oe i ka leo o Iehova kou Akua:
你若听从耶和华—你 神的话，这以下的福必追随你，临到你身上：
3 E pomaikai oe ma ke kulanakauhale, e pomaikai hoi oe ma ke kula.
你在城里必蒙福，在田间也必蒙福。
4 E pomaikai ka hua o kou kino, a me ka hua o kou aina, a me ka hua o kou holoholona, na keiki a kau mau bipi, a me kau poe hipa.
你身所生的，地所产的，牲畜所下的，以及牛犊、羊羔，都必蒙福。
5 E pomaikai kou hinai, a me kou papa kawili ai.
你的筐子和你的抟面盆都必蒙福。
6 E pomaikai oe i kou komo ana iloko, e pomaikai hoi oe i kou hele ana iwaho.
你出也蒙福，入也蒙福。
7 O Iehova ka mea e pepehiia'i kou poe enemi imua ou, ke ku e mai ia oe: ma ka aoao hookahi lakou e hele ku e mai ia oe, a ma na aoao ehiku e puehuia'ku ai imua ou.
“仇敌起来攻击你，耶和华必使他们在你面前被你杀败；他们从一条路来攻击你，必从七条路逃跑。
8 Na Iehova oe e hoopomaikai ma kou mau hale papaa, a me na mea a pau a kou lima e lawe ai; a e hoopomaikai mai oia ia oe ma ka aina a Iehova kou Akua e haawi mai ai ia oe.
在你仓房里，并你手所办的一切事上，耶和华所命的福必临到你。耶和华—你 神也要在所给你的地上赐福与你。
9 Na Iehova e hookupaa ia oe i poe kanaka laa nona, e like me kana i hoohiki mai ai ia oe, ke malama oe i na kauoha a Iehova kou Akua, ke hele hoi ma kona aoao.
你若谨守耶和华—你 神的诫命，遵行他的道，他必照着向你所起的誓立你作为自己的圣民。
10 A e ike na kanaka a pau o ka honua, ua kapaia oe ma ka inoa o Iehova; a e makau mai lakou ia oe.
天下万民见你归在耶和华的名下，就要惧怕你。
11 E hoolako mai o Iehova ia oe i ka waiwai, i ka hua o kou kino, i ka hua o kou holoholona, a me ka hua o kou aina, ma ka aina a Iehova i hoohiki mai ai i ou mau kupuna e haawi mai ia oe.
你在耶和华向你列祖起誓应许赐你的地上，他必使你身所生的，牲畜所下的，地所产的，都绰绰有余。
12 A e wehe mai o Iehova nou i kona waiwai maikai, i ka lani e haawi mai i ka ua ma kou aina i kona raanawa, a e hoopomaikai i na hana a pau a kou lima: e haawi lilo ole aku oe i na lahuikanaka he nui, aole oe e noi wale aku.
耶和华必为你开天上的府库，按时降雨在你的地上。在你手里所办的一切事上赐福与你。你必借给许多国民，却不致向他们借贷。
13 A e hoolilo o Iehova ia oe i poo, aole ka huelo: maluna wale no oe e noho ai, aole hoi oe malalo; ke hoolohe aku oe i na kauoha a Iehova kou Akua a'u e kauoha aku nei ia oe i keia la, e malama, e hana hoi.
你若听从耶和华—你 神的诫命，就是我今日所吩咐你的，谨守遵行，不偏左右，也不随从事奉别神，耶和华就必使你作首不作尾，但居上不居下。”
14 Mai kapae ae oe, mai kekahi huaolelo aku a'u e kauoha aku nei ia oe i keia la, ma ka akau, aole hoi ma ka hema, e hele mamuli o na akua e, e malama ia lakou.
15 Aka, i hoolohe ole oe i ka leo o Iehova kou Akua, e malama, a e hana hoi i kana mau kauoha a pan, a me kona mau kanawai a'u e kauoha aku nei ia oe i keia la; alaila e ili mai ai maluna iho ou keia mau poino a pau, a loaa aku oe ia lakou:
“你若不听从耶和华—你 神的话，不谨守遵行他的一切诫命律例，就是我今日所吩咐你的，这以下的咒诅都必追随你，临到你身上：
16 E poino oe ma ke kulanakauhale, e poino hoi oe ma ke kula.
你在城里必受咒诅，在田间也必受咒诅。
17 E poino kou hinai a me kou papa kawili ai.
你的筐子和你的抟面盆都必受咒诅。
18 E poino ka hua o kou kino, a me ka hua o kou aina, na keiki a kau mau bipi a me kau poe hipa.
你身所生的，地所产的，以及牛犊、羊羔，都必受咒诅。
19 E poino oe i kou komo ana iloko, e poino hoi oe i kou hele ana iwaho.
你出也受咒诅，入也受咒诅。
20 Na Iehova e hooili mai maluna iho ou ka poino, ka weliweli, a me ka hoino ma na mea a pau a kou lima e lawe ai e hana, a e lukuia mai oe a make koke oe; no ka hewa o kau hana i haalele mai ai oe ia'u.
耶和华因你行恶离弃他，必在你手里所办的一切事上，使咒诅、扰乱、责罚临到你，直到你被毁灭，速速地灭亡。
21 Na Iehova e hoopili mai ke ahulau ia oe, a pau loa oe i ka make ia ia ma ka aina au e hele aku nei a noho.
耶和华必使瘟疫贴在你身上，直到他将你从所进去得为业的地上灭绝。
22 A e pepehi mai o Iehova ia oe i ka hokii, a me ke kuni, a me ka li nui, a me ka wela ikaika, a me ka la nui, a me ka huaai malili, a me ka punahelu, a e hahai ia mau mea ia oe a make oe.
耶和华要用痨病、热病、火症、疟疾、刀剑、旱风、霉烂攻击你。这都要追赶你，直到你灭亡。
23 A e lilo auanei kou lani maluna ou i keleawe, a me ka aina malalo ou i hao.
你头上的天要变为铜，脚下的地要变为铁。
24 A e hoolilo o Iehova i ka na o kou aina i one a i lepo: mai ka lani e iho mai ia mea maluna ou, a lukuia oe.
耶和华要使那降在你地上的雨变为尘沙，从天临在你身上，直到你灭亡。
25 A e hoolilo o Iehova ia oe i ka pepehiia imua o kou poe enemi: ma ke ala hookahi oe e hele ku e aku ia lakou, a ma na ala ehiku oe e hee aku ai imua o lakou, a e puehu liilii ia oe ma na aupuni a pau o ka honua.
“耶和华必使你败在仇敌面前，你从一条路去攻击他们，必从七条路逃跑。你必在天下万国中抛来抛去。
26 A e lilo kou heana i mea ai na na manu o ka lewa, a me na holoholona o ka honua, aohe mea e hoomakau aku.
你的尸首必给空中的飞鸟和地上的走兽作食物，并无人哄赶。
27 A e hahau mai o Iehova ia oe, i ka mai hehe o Aigupita, a me ka hikoko, a me ka pehupala, a me ke kakio, ka mea hiki ole ke hoolaia.
耶和华必用埃及人的疮并痔疮、牛皮癣与疥攻击你，使你不能医治。
28 A e hahau mai o Iehova ia oe i ka hehena, a me ka makapo, a me ka pihoihoi o ka naau.
耶和华必用癫狂、眼瞎、心惊攻击你。
29 A e hana aku oe i ka wa awakea e like me ka makapo i hana ai i ka pouli, aole e pomaikai oe ma kou aoao; a e hookaumaha wale ia oe, a e kaili wale ia oe i na la a pau, aohe mea nana oe e hoopakele.
你必在午间摸索，好像瞎子在暗中摸索一样。你所行的必不亨通，时常遭遇欺压、抢夺，无人搭救。
30 A e hoopalau oe i ka wahine, a o ke kanaka e e moe ia ia, a e kukulu oe i ka hale, aole nae oe e noho iloko: a e kanu oe i mala waina, aole oe e ohi i kona hua.
你聘定了妻，别人必与她同房；你建造房屋，不得住在其内；你栽种葡萄园，也不得用其中的果子。
31 A e kaluaia kau bipikane imua o kou maka, aole oe e ai ia mea: a e lawe wale ia aku kou hoki mai kou alo aku, aole e hoihoiia mai ia oe: a e haawiia'ku kau poe hipa i kou poe enemi, aole ou mea nana e hoopakele.
你的牛在你眼前宰了，你必不得吃它的肉；你的驴在你眼前被抢夺，不得归还；你的羊归了仇敌，无人搭救。
32 A e haawiia'ku kau mau keikikane a me kau mau kaikamahine i na kanaka e, a e haehae wale na maka ou i ka nana aku, a e hoopauia no lakou, a pau ka la, aohe ikaika iloko o kou lima.
你的儿女必归与别国的民；你的眼目终日切望，甚至失明，你手中无力拯救。
33 O ka hua o kou aina, a me ka mea a pau au i luhi ai, e pau ia i ka aiia e ka lahuikanaka au i ike ole ai; a e lilo oe i mea hooluhi wale ia, a me ka hookaumahaia i na la a pau;
你的土产和你劳碌得来的，必被你所不认识的国民吃尽。你时常被欺负，受压制，
34 A e lilo oe i hehena no na mea i ikeia a kou maka e ike ai.
甚至你因眼中所看见的，必致疯狂。
35 A e pepehi mai o Iehova ia oe i ka mai hehe eha ma na kuli, a ma na wawae, ka mea hiki ole ke hoolaia, mai ka poho o kou wawae a hiki i ka piko o kou poo.
耶和华必攻击你，使你膝上腿上，从脚掌到头顶，长毒疮无法医治。
36 A e lawe aku o Iehova ia oe a me kou alii au e hoonoho ai maluna ou i ka lahuikanaka au i ike ole ai, aole hoi o kou mau makua; a malaila oe e malama ai i na akua e, i ka laau a me ka pohaku.
“耶和华必将你和你所立的王领到你和你列祖素不认识的国去；在那里你必事奉木头石头的神。
37 A e lilo oe i mea kahahaia, a i mea hooheneheneia, a i mea kuamuamuia mawaena o na lahuikanaka a pau a Iehova e alakai aku ai ia oe.
你在耶和华领你到的各国中，要令人惊骇、笑谈、讥诮。
38 A e lawe aku oe i na hua he nui ma ka mahinaai. a he mea uuku kau e ohi mai: no ka mea, e pau ia i ka uhini.
你带到田间的种子虽多，收进来的却少，因为被蝗虫吃了。
39 A e kanu oe i na mala waina, a malama hoi; aole nae oe e inu i ka waina, aole hoi e ohi i ka hua: no ka mea, e pau ia i ka aiia e ka enuhe.
你栽种、修理葡萄园，却不得收葡萄，也不得喝葡萄酒，因为被虫子吃了。
40 A ia oe no na laau oliva ma kou mau mokuna a pan, aka, aole oe e kahinu ia oe iho i ka aila: no ka mea, e haule ka hua oliva ou.
你全境有橄榄树，却不得其油抹身，因为树上的橄榄不熟自落了。
41 Nau mai no na keikikane a me na kaikamahine, aole nae nou lakou; no ka mea, e alakai pio ia'ku lakou.
你生儿养女，却不算是你的，因为必被掳去。
42 E pau auanei kou mau laau a pau a me ka hua o kou aina i ka uhini.
你所有的树木和你地里的出产必被蝗虫所吃。
43 A o ka malihini e noho pu ana me oe, e hookiekie loa ia maluna ou, a e hoohaahaa loa ia oe malalo.
在你中间寄居的，必渐渐上升，比你高而又高；你必渐渐下降，低而又低。
44 A e haawi lilo ole kela ia oe, aole oe e haawi lilo ole ia ia; a lilo ia i poo, a o oe ka huelo.
他必借给你，你却不能借给他；他必作首，你必作尾。
45 A e hiki mai auanei neia mau mea poino a pau maluna ou, a e hahai mai ia oe, a loaa oe, a make oe, no kou hoolohe ole i ka leo o Iehova kou Akua, e malama i kana mau kauoha a me kona mau kanawai ana i kauoha mai ai ia oe.
这一切咒诅必追随你，赶上你，直到你灭亡；因为你不听从耶和华—你 神的话，不遵守他所吩咐的诫命律例。
46 A maluna ou ia mau mea, i hoailona a i mea kupanaha, a maluna hoi o kau poe mamo i ka manawa pau ole.
这些咒诅必在你和你后裔的身上成为异迹奇事，直到永远！
47 I kou malama ole ia Iehova kou Akua me ka olioli, a me ka hauoli o ka naau, no ka nui o na mea a pau;
“因为你富有的时候，不欢心乐意地事奉耶和华—你的 神，
48 No ia mea, e hookauwa auanei oe na kou poe enemi a Iehova e hoouna mai ai e ku e ia oe, me ka pololi, a me ka makewai, a me ka olohelohe, a me ka nele i na mea a pau: a e kau mai ia i ka auamo hao maluna o kou a-i, a e hoopau mai ia ia oe.
所以你必在饥饿、干渴、赤露、缺乏之中事奉耶和华所打发来攻击你的仇敌。他必把铁轭加在你的颈项上，直到将你灭绝。
49 E lawe mai auanei o Iehova i lahuikanaka e ku e ia oe, mai kahi loihi e mai, mai ka palena o ka honua, e like me ka aeto e lele ana; he lahuikanaka, aole oe e lohe i ka lakou olelo;
“耶和华要从远方、地极带一国的民，如鹰飞来攻击你。这民的言语，你不懂得。
50 He lahuikanaka makakoa, aole e malama mai i ka elemakule, aole hoi e aloha mai i ka mea opiopio:
这民的面貌凶恶，不顾恤年老的，也不恩待年少的。
51 A e ai iho no ia i ka hua o kou holoholona, a me ka hua o kou aina, a hoopauia mai oe: aole ia e waiho nau i ka palaoa, aole i ka waina, aole hoi i ka aila, aole i na keiki o kau poe bipi, a me kau poe hipa, a e hoopau mai oia ia oe.
他们必吃你牲畜所下的和你地土所产的，直到你灭亡。你的五谷、新酒，和油，以及牛犊、羊羔，都不给你留下，直到将你灭绝。
52 A e hoopilikia mai oia ia oe ma kou mau ipuka a pau, a hiolo ilalo kou mau pa pohaku kiekie a pau, kahi au i hilinai ai, ma kou aina a pau: a e hoopilikia mai oia ia oe ma kou mau ipuka a pau, ma kou aina a pau a Iehova kou Akua i kaawi mai ai ia oe.
他们必将你困在你各城里，直到你所倚靠、高大坚固的城墙都被攻塌。他们必将你困在耶和华—你 神所赐你遍地的各城里。
53 A e ai auanei oe i ka hua o kou opu iho, i ka io o kau mau keikikane, a me kau mau kaikamahine a Iehova kou Akua i haawi mai ai ia oe, i ke kaua ana a me ka popilikia a kou poe enemi e hoopopilikia mai ai ia oe:
你在仇敌围困窘迫之中，必吃你本身所生的，就是耶和华—你 神所赐给你的儿女之肉。
54 O ke kanaka palupalu, a maikai ke kino, e makaino aku ia i kona hoahanau, a me ka wahine o kona poli, a me kana mau keiki i koe ana i waiho ai:
你们中间，柔弱娇嫩的人必恶眼看他弟兄和他怀中的妻，并他余剩的儿女；
55 Aole ia e haawi aku i kekahi o lakou i ka io o kana mau keiki ana e ai ai; no ka mea, aole mea i koe i ke kaua, a i ka pilikia a kou poe enemi e hoopilikia mai ai ia oe ma kou mau ipuka a pau.
甚至在你受仇敌围困窘迫的城中，他要吃儿女的肉，不肯分一点给他的亲人，因为他一无所剩。
56 A o ka wahine palupalu, a maikai ke kino, ka mea pono ole ia ia ke hehi kona wawae maluna o ka honua no ka maikai, a no ka palupalu, e nana ino aku kona maka i ke kane o kona poli, a me kana keikikane, a me kana kaikamahine,
你们中间，柔弱娇嫩的妇人，是因娇嫩柔弱不肯把脚踏地的，必恶眼看她怀中的丈夫和她的儿女。
57 A me kona iewi i puka mai iwaena o kona mau wawae, a me na keiki ana i hanau ai: a no ka nele i na mea a pau, e ai malu no oia ia lakou, no ke kaua, a no ka pilikia a kou poe enemi e hoopilikia ai ia oe ma kou mau ipuka.
她两腿中间出来的婴孩与她所要生的儿女，她因缺乏一切就要在你受仇敌围困窘迫的城中将他们暗暗地吃了。
58 Ina paha i ole oe e malama pono i na olelo a pau o keia kanawai i kakauia maloko o keia buke, e makau ana i keia inoa nui weliweli, ia IEHOVA KOU AKUA;
“这书上所写律法的一切话是叫你敬畏耶和华—你 神可荣可畏的名。你若不谨守遵行，耶和华就必将奇灾，就是至大至长的灾，至重至久的病，加在你和你后裔的身上，
59 Alaila e hana kupanaha mai o Iehova i kou mea ino, a me na mea ino o kou hua, i na mea ino nui e mau ana, a me na mai ino e mau ana.
60 A e lawe mai hoi o Iehova maluna ou i na mai a pau o Aigupita au i makau ai, a e pili mai ia mau mea ia oe.
也必使你所惧怕、埃及人的病都临到你，贴在你身上，
61 A o na mai a pau, a me na ahulau a pau i kakau ole ia maloko o ka buke o keia kanawai, e kau mai o Iehova ia mau mea maluna ou, a make oe.
又必将没有写在这律法书上的各样疾病、灾殃降在你身上，直到你灭亡。
62 A e waihoia oukou he poe uuku; mamua ua like oukou me na hoku o ka lani ka nui; no ka mea, aole oukou i hoolohe i ka leo o Iehova kou Akua.
你们先前虽然像天上的星那样多，却因不听从耶和华—你 神的话，所剩的人数就稀少了。
63 A e like me ka Iehova i olioli ai maluna o oukou e hoopomaikai ia oukou, a e hoonui ia oukou; pela auanei e olioli ai o Iehova maluna o oukou e luku ia oukou, a e hoolilo ia oukou i mea ole: a e laweia'ku oukou mai ka aina aku au e hele aku nei e noho.
先前耶和华怎样喜悦善待你们，使你们众多，也要照样喜悦毁灭你们，使你们灭亡；并且你们从所要进去得的地上必被拔除。
64 A e hoopuehu aku o Iehova ia oe mawaena o na kanaka a pau mai kela aoao o ka honua, a hiki i keia aoao o ka honua; a malaila oe e malama ai i na akua e, i ka laau a me ka pohaku, au i ike ole ai, aole hoi kou mau makua.
耶和华必使你们分散在万民中，从地这边到地那边，你必在那里事奉你和你列祖素不认识、木头石头的神。
65 A iwaena o ia mau lahuikanaka aole e loaa ia oe ka oluolu, aole hoi ka maha no ke kapuwai o kou wawae; a e haawi mai o Iehova ia oe malaila i naau haalulu, a me ka mai e pau ai na maka, a me ka pilihua o ka naau.
在那些国中，你必不得安逸，也不得落脚之地；耶和华却使你在那里心中跳动，眼目失明，精神消耗。
66 A e kanaluaia kou ola imua ou, a e makau oe i ka po a me ke ao, aohe mea e lana'i kou manao e ola.
你的性命必悬悬无定；你昼夜恐惧，自料性命难保。
67 I kakahiaka e olelo iho oe, Ina paha i hiki mai ke ahiahi! a i ke ahiahi e olelo iho oe, Ina paha i hiki mai ke kakahiaka! no ka mea makau a kou naau e makau ai, a no ka mea ikea a kou maka e ike ai.
你因心里所恐惧的，眼中所看见的，早晨必说，巴不得到晚上才好；晚上必说，巴不得到早晨才好。
68 A e hoihoi aku o Iehova ia oe ma Aigupita iloko o na moku, ma ke ala a'u i olelo ai ia oe, Aole oe e ike hou aku ia wahi: a malaila e kuaiia'ku ai oukou no ko oukou poe enemi, i poe kauwakane, a i poe kauwawahine, aohe mea nana e kuai mai.
耶和华必使你坐船回埃及去，走我曾告诉你不得再见的路；在那里你必卖己身与仇敌作奴婢，却无人买。”
