Kanawailua 28

1 A I hoolohe pono oe i ka leo o Iehova kou Akua, e malama, a e hana i kana mau kauoha a pau a'u e kauoha aku nei ia oe i keia la, alaila, na Iehova na kou Akua oe e hookiekie ae maluna o na lahuikanaka a pau o ka honua:

你若實在聽從上主你的天主的話，謹守遵行我今天吩咐你的這一切誡命，上主你的天主必使你遠超過地上所有的民族。

2 E ili mai keia mau pomaikai ana maluna iho ou, a e loaa aku oe ia lakou, ke hoolohe aku oe i ka leo o Iehova kou Akua:

如果你聽從上主你的天主的話，下面這些祝福必臨於你，來到你身上。

3 E pomaikai oe ma ke kulanakauhale, e pomaikai hoi oe ma ke kula.

你在城內必蒙受祝福，在鄉下也必蒙受祝福。

4 E pomaikai ka hua o kou kino, a me ka hua o kou aina, a me ka hua o kou holoholona, na keiki a kau mau bipi, a me kau poe hipa.

你身所生的，田地所產的，牲畜所出的，牛所生殖的，羊所產下的，都要蒙受祝福。

5 E pomaikai kou hinai, a me kou papa kawili ai.

你的筐籃，你的揉麵盆，都要蒙受祝福。

6 E pomaikai oe i kou komo ana iloko, e pomaikai hoi oe i kou hele ana iwaho.

你進來，蒙受祝福；你出去，也蒙受祝福。

7 O Iehova ka mea e pepehiia'i kou poe enemi imua ou, ke ku e mai ia oe: ma ka aoao hookahi lakou e hele ku e mai ia oe, a ma na aoao ehiku e puehuia'ku ai imua ou.

起來攻擊你的仇敵，上主必使他們在你面前崩潰；他們由一路來攻擊你，卻分七路由你面前逃去。

8 Na Iehova oe e hoopomaikai ma kou mau hale papaa, a me na mea a pau a kou lima e lawe ai; a e hoopomaikai mai oia ia oe ma ka aina a Iehova kou Akua e haawi mai ai ia oe.

上主決定對你的倉廩和在你著手進行的事上祝福你。

9 Na Iehova e hookupaa ia oe i poe kanaka laa nona, e like me kana i hoohiki mai ai ia oe, ke malama oe i na kauoha a Iehova kou Akua, ke hele hoi ma kona aoao.

只要你謹守上主你的天主的誡命，遵行他的道路，上主必要照他誓許於你的，立你為他自己的聖民；

10 A e ike na kanaka a pau o ka honua, ua kapaia oe ma ka inoa o Iehova; a e makau mai lakou ia oe.

普世萬民一見你屬於上主的名下，必都怕你。

11 E hoolako mai o Iehova ia oe i ka waiwai, i ka hua o kou kino, i ka hua o kou holoholona, a me ka hua o kou aina, ma ka aina a Iehova i hoohiki mai ai i ou mau kupuna e haawi mai ia oe.

在上主你的天主向你祖先起誓要賜給你的土地上，上主必使你滿享幸福：兒女眾多，牲畜繁殖，地產豐富。

12 A e wehe mai o Iehova nou i kona waiwai maikai, i ka lani e haawi mai i ka ua ma kou aina i kona raanawa, a e hoopomaikai i na hana a pau a kou lima: e haawi lilo ole aku oe i na lahuikanaka he nui, aole oe e noi wale aku.

上主必為你大開天上的寶庫，給你的田地降下時雨，祝福你手所做的一切；你要借給許多民族，而你卻無須向人借貸。

13 A e hoolilo o Iehova ia oe i poo, aole ka huelo: maluna wale no oe e noho ai, aole hoi oe malalo; ke hoolohe aku oe i na kauoha a Iehova kou Akua a'u e kauoha aku nei ia oe i keia la, e malama, e hana hoi.

上主必立你為首，而不做尾巴，你常是高高在上，而總不屈居在下，只要你聽從我今天吩咐你的上主你天主的誡命，並謹守遵行，

14 Mai kapae ae oe, mai kekahi huaolelo aku a'u e kauoha aku nei ia oe i keia la, ma ka akau, aole hoi ma ka hema, e hele mamuli o na akua e, e malama ia lakou.

不左右偏離我今天吩咐你們的一切話，去跟隨事奉其他的神。

15 Aka, i hoolohe ole oe i ka leo o Iehova kou Akua, e malama, a e hana hoi i kana mau kauoha a pan, a me kona mau kanawai a'u e kauoha aku nei ia oe i keia la; alaila e ili mai ai maluna iho ou keia mau poino a pau, a loaa aku oe ia lakou:

但是，如果你不聽從上主你天主的話，不謹守遵行我今天吩咐你的上主的一切誡命和法令，下面這些咒罵必要臨於你，來到你身上。

16 E poino oe ma ke kulanakauhale, e poino hoi oe ma ke kula.

你在城內必遭受咒罵，在鄉下也必遭受咒罵。

17 E poino kou hinai a me kou papa kawili ai.

你的筐籃，你的揉麵盆，都要遭受咒罵。

18 E poino ka hua o kou kino, a me ka hua o kou aina, na keiki a kau mau bipi a me kau poe hipa.

你身所生的，田地所產的，牛所生殖的，羊所產下的，都要遭受咒罵。

19 E poino oe i kou komo ana iloko, e poino hoi oe i kou hele ana iwaho.

你進來，必遭受咒罵；

20 Na Iehova e hooili mai maluna iho ou ka poino, ka weliweli, a me ka hoino ma na mea a pau a kou lima e lawe ai e hana, a e lukuia mai oe a make koke oe; no ka hewa o kau hana i haalele mai ai oe ia'u.

你出去也必遭受咒罵。上主在你著手進行的一切事上，必使你遭受災難、困擾和恐嚇，直到你完全毀滅，迅速滅亡，因為你作惡，離棄了我。

21 Na Iehova e hoopili mai ke ahulau ia oe, a pau loa oe i ka make ia ia ma ka aina au e hele aku nei a noho.

上主必使你瘟疫纏身，直到將你由你要去佔領的地上完全消滅。

22 A e pepehi mai o Iehova ia oe i ka hokii, a me ke kuni, a me ka li nui, a me ka wela ikaika, a me ka la nui, a me ka huaai malili, a me ka punahelu, a e hahai ia mau mea ia oe a make oe.

上主必用癆病、熱病、瘧疾、炎熱、乾旱、熱風和霉爛打擊你；這些災殃必追擊你，直到你滅亡。

23 A e lilo auanei kou lani maluna ou i keleawe, a me ka aina malalo ou i hao.

你頭上的天將變為銅，你下面的地將變為鐵。

24 A e hoolilo o Iehova i ka na o kou aina i one a i lepo: mai ka lani e iho mai ia mea maluna ou, a lukuia oe.

上主必使雨變成灰沙降在你的田地裏，由天上降在你身上，直到你完全毀滅。

25 A e hoolilo o Iehova ia oe i ka pepehiia imua o kou poe enemi: ma ke ala hookahi oe e hele ku e aku ia lakou, a ma na ala ehiku oe e hee aku ai imua o lakou, a e puehu liilii ia oe ma na aupuni a pau o ka honua.

上主必使你在仇敵面前崩潰；你由一路出擊他們，卻分七路由他們前逃去；你要成為普世萬國驚駭的對象。

26 A e lilo kou heana i mea ai na na manu o ka lewa, a me na holoholona o ka honua, aohe mea e hoomakau aku.

你的屍首必成為天空飛鳥，和地上走獸的食物；無人來將牠們嚇走。

27 A e hahau mai o Iehova ia oe, i ka mai hehe o Aigupita, a me ka hikoko, a me ka pehupala, a me ke kakio, ka mea hiki ole ke hoolaia.

上主必用埃及的膿瘡、痔漏、癬疥紅疹打擊你，使你無法醫治。

28 A e hahau mai o Iehova ia oe i ka hehena, a me ka makapo, a me ka pihoihoi o ka naau.

上主必用癲狂、眼瞎和心亂打擊你；

29 A e hana aku oe i ka wa awakea e like me ka makapo i hana ai i ka pouli, aole e pomaikai oe ma kou aoao; a e hookaumaha wale ia oe, a e kaili wale ia oe i na la a pau, aohe mea nana oe e hoopakele.

在正午時，你要摸索有如在黑暗中摸索的瞎子；你的所作所為決不會順利；你必日日受人壓迫剝削，而無人援助。

30 A e hoopalau oe i ka wahine, a o ke kanaka e e moe ia ia, a e kukulu oe i ka hale, aole nae oe e noho iloko: a e kanu oe i mala waina, aole oe e ohi i kona hua.

你與一女子訂婚，別人卻來與她同寢；你建築一座房屋，卻不得住在裏面；你栽植葡萄園，卻得不到享用。

31 A e kaluaia kau bipikane imua o kou maka, aole oe e ai ia mea: a e lawe wale ia aku kou hoki mai kou alo aku, aole e hoihoiia mai ia oe: a e haawiia'ku kau poe hipa i kou poe enemi, aole ou mea nana e hoopakele.

你的牛在你眼前被殺，你卻不能吃牠的肉；你的驢由你眼前被人搶去，再不歸還給你；你的羊群被交給你的敵人，卻無人來援助你。

32 A e haawiia'ku kau mau keikikane a me kau mau kaikamahine i na kanaka e, a e haehae wale na maka ou i ka nana aku, a e hoopauia no lakou, a pau ka la, aohe ikaika iloko o kou lima.

你的兒女被交給外方民族，你只有雙眼張望，日日為他們焦慮，但你卻無能為力。

33 O ka hua o kou aina, a me ka mea a pau au i luhi ai, e pau ia i ka aiia e ka lahuikanaka au i ike ole ai; a e lilo oe i mea hooluhi wale ia, a me ka hookaumahaia i na la a pau;

你田地的出產和你勞力之所得，卻為你不認識的一個民族吃盡；你只有時時被人壓迫蹂躪；

34 A e lilo oe i hehena no na mea i ikeia a kou maka e ike ai.

你必要因你親眼所見的事而變為瘋狂。

35 A e pepehi mai o Iehova ia oe i ka mai hehe eha ma na kuli, a ma na wawae, ka mea hiki ole ke hoolaia, mai ka poho o kou wawae a hiki i ka piko o kou poo.

上主必用惡瘡打擊你的膝和腿，由腫至頂，使你無法醫治。

36 A e lawe aku o Iehova ia oe a me kou alii au e hoonoho ai maluna ou i ka lahuikanaka au i ike ole ai, aole hoi o kou mau makua; a malaila oe e malama ai i na akua e, i ka laau a me ka pohaku.

上主你將你和你所立的統治你的君王，送到你和你祖先不認識的一個民族那裏去，在那裏你要事奉別的神，即木石所製的神。

37 A e lilo oe i mea kahahaia, a i mea hooheneheneia, a i mea kuamuamuia mawaena o na lahuikanaka a pau a Iehova e alakai aku ai ia oe.

在上主要送你去的各民族中，你必成為驚駭、嘲笑和諷刺的對象。

38 A e lawe aku oe i na hua he nui ma ka mahinaai. a he mea uuku kau e ohi mai: no ka mea, e pau ia i ka uhini.

你在田間撒的種子雖然很多，但收穫的卻很少，因為蝗蟲要來吃盡。

39 A e kanu oe i na mala waina, a malama hoi; aole nae oe e inu i ka waina, aole hoi e ohi i ka hua: no ka mea, e pau ia i ka aiia e ka enuhe.

你雖然栽種修剪葡萄園，卻沒有酒喝，沒有收成，因為都要為蟲子吃盡。

40 A ia oe no na laau oliva ma kou mau mokuna a pan, aka, aole oe e kahinu ia oe iho i ka aila: no ka mea, e haule ka hua oliva ou.

你雖然在全境栽有橄欖樹，卻沒有油抹身，因為橄欖要遂結遂落。

41 Nau mai no na keikikane a me na kaikamahine, aole nae nou lakou; no ka mea, e alakai pio ia'ku lakou.

你雖然生子養女，但他們卻不屬於你，因為他們要被擄去。

42 E pau auanei kou mau laau a pau a me ka hua o kou aina i ka uhini.

害蟲要吃盡你所有的樹木和土地的出產。

43 A o ka malihini e noho pu ana me oe, e hookiekie loa ia maluna ou, a e hoohaahaa loa ia oe malalo.

住在你中間的外方人不斷發達興旺，遠在你以上，你反而日趨卑下。

44 A e haawi lilo ole kela ia oe, aole oe e haawi lilo ole ia ia; a lilo ia i poo, a o oe ka huelo.

他要借給你，你卻不能借給他；他要為首，你卻要做尾巴。

45 A e hiki mai auanei neia mau mea poino a pau maluna ou, a e hahai mai ia oe, a loaa oe, a make oe, no kou hoolohe ole i ka leo o Iehova kou Akua, e malama i kana mau kauoha a me kona mau kanawai ana i kauoha mai ai ia oe.

這一切咒罵必臨於你，追擊你，來到你身上，直到你全被消滅，因為你沒有聽從上主你天主的話，沒有遵守他吩咐你的誡命和法令。

46 A maluna ou ia mau mea, i hoailona a i mea kupanaha, a maluna hoi o kau poe mamo i ka manawa pau ole.

這些咒罵對你和你的子孫，永遠是一個徽號和徵兆。

47 I kou malama ole ia Iehova kou Akua me ka olioli, a me ka hauoli o ka naau, no ka nui o na mea a pau;

因為在財物富裕時，你沒有誠心悅意地去事奉上主你的天主，

48 No ia mea, e hookauwa auanei oe na kou poe enemi a Iehova e hoouna mai ai e ku e ia oe, me ka pololi, a me ka makewai, a me ka olohelohe, a me ka nele i na mea a pau: a e kau mai ia i ka auamo hao maluna o kou a-i, a e hoopau mai ia ia oe.

你必在飢渴，赤身露體，一無所有中，服侍上主派來攻擊你的仇敵；他必將鐵軛放在你的頸上，直到將你消滅。

49 E lawe mai auanei o Iehova i lahuikanaka e ku e ia oe, mai kahi loihi e mai, mai ka palena o ka honua, e like me ka aeto e lele ana; he lahuikanaka, aole oe e lohe i ka lakou olelo;

上主必由遠方，由地極引來一個民族，像鷹一樣撲擊你；這民族的語言，你不明瞭；

50 He lahuikanaka makakoa, aole e malama mai i ka elemakule, aole hoi e aloha mai i ka mea opiopio:

這民族又鐵面無情，不敬老，不恤幼；

51 A e ai iho no ia i ka hua o kou holoholona, a me ka hua o kou aina, a hoopauia mai oe: aole ia e waiho nau i ka palaoa, aole i ka waina, aole hoi i ka aila, aole i na keiki o kau poe bipi, a me kau poe hipa, a e hoopau mai oia ia oe.

他必吞食你家畜的幼雛，和田地的產物，直到你被消滅；必不給你留下什麼穀、米、酒、油、牛犢或羔羊，直到將你完全毀滅。

52 A e hoopilikia mai oia ia oe ma kou mau ipuka a pau, a hiolo ilalo kou mau pa pohaku kiekie a pau, kahi au i hilinai ai, ma kou aina a pau: a e hoopilikia mai oia ia oe ma kou mau ipuka a pau, ma kou aina a pau a Iehova kou Akua i kaawi mai ai ia oe.

他必將你圍困在所有的城鎮內，直到你全國內所依恃的高大堅固的城牆都被攻陷；當你被圍困在上主你天主賜給你的全境各城鎮內時，

53 A e ai auanei oe i ka hua o kou opu iho, i ka io o kau mau keikikane, a me kau mau kaikamahine a Iehova kou Akua i haawi mai ai ia oe, i ke kaua ana a me ka popilikia a kou poe enemi e hoopopilikia mai ai ia oe:

在你被仇敵圍困的窮困中，你要吃你自身所生，即上主你天主賜給你子女的肉。

54 O ke kanaka palupalu, a maikai ke kino, e makaino aku ia i kona hoahanau, a me ka wahine o kona poli, a me kana mau keiki i koe ana i waiho ai:

你中間最溫柔嬌嫩的男人，這時對自己的兄弟、懷中的妻子、尚存的子女，也必冷眼相看，

55 Aole ia e haawi aku i kekahi o lakou i ka io o kana mau keiki ana e ai ai; no ka mea, aole mea i koe i ke kaua, a i ka pilikia a kou poe enemi e hoopilikia mai ai ia oe ma kou mau ipuka a pau.

不願將他所吃的子女的肉，分給他們任何人，因為在你的仇敵使你在各城鎮受圍困陷於絕境時，已一無所剩。

56 A o ka wahine palupalu, a maikai ke kino, ka mea pono ole ia ia ke hehi kona wawae maluna o ka honua no ka maikai, a no ka palupalu, e nana ino aku kona maka i ke kane o kona poli, a me kana keikikane, a me kana kaikamahine,

你中間最溫柔嬌嫩的女人，先前嬌嫩溫柔得連腳都不踏在地上，這時對自己懷中的丈夫、自己的子女、也要冷眼相看，

57 A me kona iewi i puka mai iwaena o kona mau wawae, a me na keiki ana i hanau ai: a no ka nele i na mea a pau, e ai malu no oia ia lakou, no ke kaua, a no ka pilikia a kou poe enemi e hoopilikia ai ia oe ma kou mau ipuka.

暗中將她兩腿間脫出的胞衣，和她所生的子女吃掉，因為在你的仇敵使你在各城鎮中受圍困，陷於窮困時，已一無所有。

58 Ina paha i ole oe e malama pono i na olelo a pau o keia kanawai i kakauia maloko o keia buke, e makau ana i keia inoa nui weliweli, ia IEHOVA KOU AKUA;

如果你不謹守遵行這書上所記的法律的一切條文，敬畏這光榮可畏的名號：上主你的天主，

59 Alaila e hana kupanaha mai o Iehova i kou mea ino, a me na mea ino o kou hua, i na mea ino nui e mau ana, a me na mai ino e mau ana.

上主必使你和你的後裔遭受更奇特的災害，大而且久的災害，毒而且頑的疾病；

60 A e lawe mai hoi o Iehova maluna ou i na mai a pau o Aigupita au i makau ai, a e pili mai ia mau mea ia oe.

必使你所怕的各種埃及病災發生在你身上，纏繞著你。

61 A o na mai a pau, a me na ahulau a pau i kakau ole ia maloko o ka buke o keia kanawai, e kau mai o Iehova ia mau mea maluna ou, a make oe.

此外，在在這法律書上所沒有記載的一切疾病和災害，上主也要引來降在你身上，直到將你完全消滅。

62 A e waihoia oukou he poe uuku; mamua ua like oukou me na hoku o ka lani ka nui; no ka mea, aole oukou i hoolohe i ka leo o Iehova kou Akua.

你們以前雖然多如天上的繁星，你們所留下的，卻寥寥無幾，因為你沒有聽從上主你天主的話。

63 A e like me ka Iehova i olioli ai maluna o oukou e hoopomaikai ia oukou, a e hoonui ia oukou; pela auanei e olioli ai o Iehova maluna o oukou e luku ia oukou, a e hoolilo ia oukou i mea ole: a e laweia'ku oukou mai ka aina aku au e hele aku nei e noho.

有如上主先前怎樣喜歡你們獲得幸福，使你們人數眾多，將來也要怎樣喜歡你們衰落，使你們滅亡，使你們由你要去佔領的地上盡被剷除。

64 A e hoopuehu aku o Iehova ia oe mawaena o na kanaka a pau mai kela aoao o ka honua, a hiki i keia aoao o ka honua; a malaila oe e malama ai i na akua e, i ka laau a me ka pohaku, au i ike ole ai, aole hoi kou mau makua.

上主要將你分散在大地兩極間所有人民中，你要在那裏事奉你和你祖先所不認識的外神，即木石之神；

65 A iwaena o ia mau lahuikanaka aole e loaa ia oe ka oluolu, aole hoi ka maha no ke kapuwai o kou wawae; a e haawi mai o Iehova ia oe malaila i naau haalulu, a me ka mai e pau ai na maka, a me ka pilihua o ka naau.

而且在這些民族中，你總得不到安寧，也找不到一塊歇腳的地方；上主在那裏必使你心情煩亂，眼目憔悴，精神頹喪。

66 A e kanaluaia kou ola imua ou, a e makau oe i ka po a me ke ao, aohe mea e lana'i kou manao e ola.

你未來的生活必提心吊膽，日夜驚惶；生命毫無保障。

67 I kakahiaka e olelo iho oe, Ina paha i hiki mai ke ahiahi! a i ke ahiahi e olelo iho oe, Ina paha i hiki mai ke kakahiaka! no ka mea makau a kou naau e makau ai, a no ka mea ikea a kou maka e ike ai.

因你心情恐慌，因你眼見的景象，早晨你要說：「巴不得現在是晚上! 」到了晚上你又要說：「巴不得現在是早晨! 」

68 A e hoihoi aku o Iehova ia oe ma Aigupita iloko o na moku, ma ke ala a'u i olelo ai ia oe, Aole oe e ike hou aku ia wahi: a malaila e kuaiia'ku ai oukou no ko oukou poe enemi, i poe kauwakane, a i poe kauwawahine, aohe mea nana e kuai mai.

上主要用船將你送回埃及，走我曾告訴你，你不會再見的那條路；在那裏你們雖自願將自己賣給你的仇敵為奴為婢，卻無人肯買。