Zabura 95

1 Ku zo, bari mu rera don farin ciki ga Ubangiji; bari mu yi sowa da ƙarfi ga Dutsen cetonmu.

Ходите, запевајмо Господу, покликнимо Богу, граду спасења свог!

2 Bari mu zo gabansa da godiya mu rera gare shi da kiɗi da waƙa.

Изађимо пред лице Његово с хвалом, у песмама покликнимо Му!

3 Gama Ubangiji Allah mai girma ne, babban Sarki a bisa dukan alloli.

Јер је Господ велик Бог и велик Цар над свим боговима.

4 A hannunsa ne zurfafan duniya suke, ƙwanƙolin dutse kuma nasa ne.

У Његовој су руци дубине земаљске, и висине горске Његове су.

5 Teku nasa ne, gama shi ne ya yi shi, da hannuwansa kuma ya yi busasshiyar ƙasa.

Његово је море и Он га је створио, и сухоту руке су Његове начиниле.

6 Ku zo, bari mu rusuna mu yi sujada, bari mu durƙusa a gaban Ubangiji Mahaliccinmu;

Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом, Творцем својим.

7 gama shi ne Allahnmu mu mutanen makiyayansa ne, garke kuwa a ƙarƙashin kulawarsa. Yau, in kuka ji muryarsa,

Јер је Он Бог наш, и ми народ паше Његове и овце руке Његове. Сад кад бисте послушали глас Његов:

8 “Kada ku taurare zukatanku kamar yadda kuka yi a Meriba, kamar yadda kuka yi a wancan rana a Massa a hamada,

"Немојте да вам одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан кушања у пустињи,

9 inda kakanninku suka gwada suka kuma jarraba ni, ko da yake sun ga abin da na yi.

Где ме кушаше оци ваши, испиташе и видеше дело моје.

10 Shekara arba’in na yi fushi da wancan tsara; na ce, ‘Su mutane ne waɗanda zukatansu suka kauce, kuma ba su san hanyoyina ba.’

Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: Ови људи тумарају срцем, и не знају путеве моје;

11 Saboda haka na yi rantsuwa cikin fushina, ‘Ba za su taɓa shiga hutuna ba.’”

И зато се заклех у гневу свом да неће ући у мир мој."