< Zabura 89 >
1 Maskil na Etan dangin Ezra. Zan rera game da ƙauna mai girma ta Ubangiji har abada; da bakina zan sanar da amincinka a dukan zamanai.
Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
2 Zan furta cewa ƙaunarka tana nan daram har abada, cewa ka kafa amincinka a sama kanta.
Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
3 Ka ce, “Na yi alkawari da zaɓaɓɓena, na rantse wa Dawuda bawana,
"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
4 cewa ‘Zan kafa zuriyarka har abada in kuma sa kursiyinka yă tsaya daram dukan zamanai.’” (Sela)
Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."
5 Sammai na yabon abubuwan banmamakinka, ya Ubangiji, amincinka shi ma, a cikin taron tsarkakanka.
Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
6 Gama wane ne a sarari za a iya kwatanta da Ubangiji? Wane ne yake kamar Ubangiji a cikin talikan samaniya?
Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
7 Cikin taron tsarkaka Allah ne aka fi tsoro; shi ne mafi bantsoro fiye da dukan waɗanda suka kewaye shi.
Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
8 Ya Ubangiji Allah Maɗaukaki, wane ne kamar ka? Kai mai iko ne, ya Ubangiji, kuma amincinka ya kewaye ka.
Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
9 Kana mulkin teku mai tumbatsa; sa’ad da raƙuma sun tashi, kakan kwantar da su.
Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
10 Ka ragargaza Rahab kamar waɗanda aka kashe; da hannunka mai ƙarfi ka watsar da abokan gābanka.
Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
11 Sammai naka ne, haka kuma duniya; ka kafa duniya da dukan abin da yake cikinta.
Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
12 Ka halicce arewa da kudu; Tabor da Hermon suna rera don farin ciki ga sunanka.
Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
13 Hannunka mai iko ne; hannunka yana da ƙarfi, hannunka na dama ya sami ɗaukaka.
Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
14 Adalci da gaskiya su ne tushen kursiyinka; ƙauna da aminci suna tafiya a gabanka.
Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
15 Masu albarka ne waɗanda suka koyi yin maka kirari waɗanda suke tafiya cikin hasken da yake gabanka, Ubangiji.
Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
16 Suna farin ciki a cikin sunanka dukan yini; suna samun ɗaukaka cikin adalcinka.
Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
17 Gama kai ne ɗaukakarsu da ƙarfinsu, kuma ta wurin alherinka ka ɗaukaka ƙahonka.
Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
18 Tabbatacce, garkuwarmu ta Ubangiji ce, ta sarkinmu ce, da kuma ta Mai Tsarki na Isra’ila ce.
Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
19 Ka taɓa yin magana cikin wahayi, ga mutanenka masu aminci ka ce, “Na ba wa jarumi ƙarfi; na ɗaukaka saurayi daga cikin mutane.
Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
20 Na sami Dawuda bawana; da mai na mai tsarki na shafe shi.
Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
21 Hannuna zai kasance tare da shi; tabbatacce hannuna zai ƙarfafa shi.
Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
22 Babu abokin gāban da zai sa yă biya haraji; babu mugun mutumin da zai danne shi.
Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
23 Zan murƙushe maƙiyansa a gabansa in kashe dukan abokan gābansa.
Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
24 Amintacciya ƙaunata za tă kasance tare da shi, kuma ta wurin sunana za a ɗaukaka ƙahonsa.
Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
25 Zan sa hannunsa a bisa teku, hannunsa na dama a bisa koguna.
Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
26 Zai yi kira gare ni yă ce, ‘Kai ne Mahaifina, Allahna, Dutse mai cetona.’
Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
27 Zan kuma naɗa shi ɗan farina, mafi ɗaukaka cikin sarakunan duniya.
И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
28 Zan ci gaba da ƙaunarsa har abada, alkawarina da shi ba zai taɓa fasa ba.
Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
29 Zan kafa zuriyarsa har abada, kursiyinsa muddin sammai suna nan.
Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
30 “In’ya’yansa maza suka yashe dokata ba su kuwa bi ƙa’idodina ba,
Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
31 in suka take ƙa’idodina suka kuma kāsa kiyaye umarnaina,
Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
32 zan hukunta zunubinsu da sanda, laifinsu da bulala;
Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
33 amma ba zan ɗauke ƙaunata daga gare shi ba, ba kuwa zan taɓa rasa cika amincina ba.
Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
34 Ba zan take alkawarina ba ko in canja abin da leɓunana suka ambata.
Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
35 Sau ɗaya ba ƙari, na rantse da tsarkina, ba kuwa zan yi ƙarya wa Dawuda ba,
Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
36 cewa zuriyarsa za tă ci gaba har abada kuma kursiyinsa zai dawwama a gabana kamar rana;
Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
37 zai kahu har abada kamar wata, amintacciyar shaida a cikin sarari.” (Sela)
Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."
38 Amma ka ƙi, ka yi ƙyama ka kuma yi fushi sosai da shafaffenka.
А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
39 Ka soke alkawarin da ka yi da bawanka ka kuma ƙazantar da rawaninsa a ƙura.
Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
40 Ka rurrushe dukan katangansa ka sa kagaransa suka zama kufai.
Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
41 Dukan waɗanda suka wuce sun washe shi; ya zama abin dariya wajen maƙwabtansa.
Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
42 Ka ɗaukaka hannun dama na maƙiyansa; ka sa dukan abokan gābansa suna farin ciki.
Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
43 Ka juye bakin takobinsa ba ka kuma taimake shi a cikin yaƙi ba.
Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
44 Ka kawo ƙarshen darajarsa ka kuma jefar da kursiyinsa ƙasa.
Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
45 Ka rage kwanakin ƙuruciyarsa; ka rufe shi da mayafin kunya. (Sela)
Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
46 Har yaushe, ya Ubangiji za ka ɓoye? Za ka ɓoye har abada ne? Har yaushe fushinka zai yi ta ci kamar wuta?
Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
47 Ka tuna yadda raina mai wucewa ne. Gama ka halicce dukan mutane ba amfani!
Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
48 Wanda mutum ne zai rayu da ba zai ga mutuwa ba, ko yă cece kansa daga ikon kabari? (Sela) (Sheol )
Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених? (Sheol )
49 Ya Ubangiji, ina ƙaunar mai girma ta dā, wadda cikin amincinka ka rantse wa Dawuda?
Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
50 Ka tuna, Ubangiji, yadda aka yi wa bawanka ba’a, yadda na jimre a zuciyata da zage-zagen dukan al’ummai,
Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
51 zage-zagen da abokan gābanka suka yi mini, ya Ubangiji, da suka yi wa kowane matakin da shafaffenka ya ɗauka.
Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
52 Yabo ya tabbata ga Ubangiji har abada!
Благословен Господ увек! Амин, амин.