< Zabura 88 >

1 Waƙa ce, Zabura ta’ya’yan Kora maza. Don mai bi da kaɗe-kaɗe. Bisa ga mahalat leyannotmaskil na Heman dangin Ezra. Ya Ubangiji, Allah wanda ya cece ni, dare da rana ina kuka a gabanka.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Bari addu’ata ta zo a gabanka; ka kasa kunne ga kukata.
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
3 Gama raina yana cike da wahala rayuwata tana gab da kabari. (Sheol h7585)
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 An lissafta ni cikin waɗanda suka gangara zuwa cikin rami; ni kamar mutumin da ba shi da ƙarfi ne.
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 An ware ni tare da matattu, kamar waɗanda aka kashe da suke kwance a kabari, waɗanda ba ka ƙara tunawa, waɗanda aka yanke daga taimakonka.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 Ka sa ni a ramin da yake can ƙasa cikin zurfafa mafi duhu.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Hasalarka tana da nauyi a kaina; ka turmushe ni da dukan raƙumanka. (Sela)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 Ka ɗauke abokaina na kurkusa daga gare ni ka sa na zama abin ƙyama a gare su. An kange ni, ba yadda zan kuɓuta
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 idanuna ba sa gani sosai saboda baƙin ciki. Ina kira gare ka, ya Ubangiji, kowace rana; na tā da hannuwana zuwa gare ka.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Kakan nuna wa matattu ayyukanka na banmamaki ne? Waɗanda suka mutu sukan tashi su yabe ka ne? (Sela)
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Ana furta ƙaunar a cikin kabari ne, ana zancen amincinka a cikin Hallaka ne?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 An san ayyukanka masu banmamaki a wurin duhu ne, ko ayyukan adalcinka a lahira?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 Amma ina kuka gare ka neman taimako, ya Ubangiji; da safe addu’ata kan zo gabanka.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Don me, ya Ubangiji, ka ƙi ni ka kuma ɓoye fuskarka daga gare ni?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 Tun ina ƙarami na sha wahala na kuma yi kusa in mutu; na sha wahalar razanarka kuma na kuma fid da zuciya.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Hasalarka ta sha kaina; razanarka ta hallaka ni.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 Dukan yini sun kewaye ni kamar rigyawa; sun mamaye ni ɗungum.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Ka ɗauke abokaina da ƙaunatattuna daga gare ni; duhu ne abokina na kurkusa.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.

< Zabura 88 >