Zabura 77
1 Don mai bi da kaɗe-kaɗe. Don Yedutun. Na Asaf. Zabura ce. Na yi kuka ga Allah don taimako; na yi kuka ga Allah don yă ji ni.
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 Sa’ad da nake cikin damuwa, na nemi Ubangiji; da dare na miƙa hannuwa ba gajiya raina kuma ya ƙi yă ta’azantu.
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 Na tuna da kai, ya Allah, na kuma yi nishi; na yi nishi, ƙarfina kuwa duk ya raunana. (Sela)
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 ka hana idanuna rufewa; na damu ƙwarai har ba na iya magana.
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 Na yi tunani kwanakin da suka wuce, shekarun da suka wuce da daɗewa;
Пребрајам старе дане и године од векова.
6 na tuna da waƙoƙina da dare. Zuciyata ta yi nishi, ƙarfina kuwa ya nemi yă sani.
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 “Ubangiji zai ƙi ne har abada? Ba zai taɓa nuna alherinsa kuma ba?
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Ƙaunarsa marar ƙarewa ta ɓace ke nan har abada? Alkawarinsa ya kāsa ke nan a dukan lokaci?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Allah ya manta yă yi jinƙai? Cikin fushinsa ya janye tausayinsa ne?” (Sela)
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 Sai na yi tunani, “Zan yi roƙo saboda wannan, shekarun da Mafi Ɗaukaka ya miƙa hannunsa na dama.”
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 Zan tuna da ayyukan Ubangiji; I, zan tuna mu’ujizanka na tun dā.
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 Zan yi tunani a kan dukan ayyukanka in lura da dukan manyan abubuwan da ka aikata.
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 Hanyoyinka, ya Allah, masu tsarki ne. Wanda allah ne yake da girma kamar Allahnmu?
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 Kai ne Allahn da yakan aikata mu’ujizai; ka nuna ikonka a cikin mutane.
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 Da hannunka mai ƙarfi ka fanshi mutanenka, zuriyar Yaƙub da Yusuf. (Sela)
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 Ruwaye sun gan ka, ya Allah, ruwaye sun gan ka suka firgita; zurfafan gaske sun girgiza.
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 Gizagizai sun sauko da ruwa, sararin sama suka buga tsawa; kibiyoyinka suka yi ta kai komo da walƙiya.
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 Aka ji tsawanka a cikin guguwa, walƙiyarka ta haskaka duniya; duniya ta yi rawar jiki ta girgiza.
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 Hanyarka ta bi ta cikin teku, hanyarka ta bi cikin manyan ruwaye, duk da haka ba a ga sawunka ba.
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Ka bi da mutanenka kamar garke ta hannun Musa da Haruna.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
