Zabura 74
1 Maskil na Asaf. Me ya sa ka ƙi mu har abada, ya Allah? Me ya sa fushinka yake a kan tumakin kiwonka?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Ka tuna da mutanen da ka saya tun da daɗewa, kabilar gādonka, wadda ka fansa, Dutsen Sihiyona, inda ka zauna.
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Ka juye sawunka wajen waɗannan madawwamin kufai, dukan wannan hallakar da abokin gāba ya yi wa wuri mai tsarki.
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Maƙiyanka sun yi ruri a inda ka sadu da mu; suka kakkafa tutotinsu a matsayin alamu.
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 Sun yi kamar mutane masu wāshin gatura don yanka itatuwa a kurmi.
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 Sun ragargaje dukan sassaƙar katako da gatura da kuma gudumarsu.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 Suka ƙone wurinka mai tsarki ƙurmus; suka ƙazantar da mazaunin Sunanka.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 Suna cewa a zukatansu, “Za mu murƙushe su sarai!” Suka ƙone ko’ina aka yi wa Allah sujada a ƙasar.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 Ba a ba mu wata alama mai banmamaki ba; ba sauran annabawan da suka ragu, kuma babu waninmu da ya sani har yaushe wannan zai ci gaba.
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 Har yaushe abokan gāba za su yi mana ba’a, ya Allah? Maƙiya za su ci gaba da ɓata sunanka har abada ne?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Me ya sa ka janye hannunka, hannunka na dama? Ka fid da shi daga rigarka ka hallaka su!
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Amma kai, ya Allah, kai ne sarki tun da daɗewa; ka kawo ceto a kan duniya.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 Kai ne ka raba teku ta wurin ikonka; ka farfashe kawunan dodo a cikin ruwaye.
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 Kai ne ka murƙushe kawunan dodon ruwa ka kuma ba da shi yă zama abinci ga halittun hamada.
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 Kai ne ka bubbuɗe maɓulɓulai da rafuffuka; ka busar da koguna masu ruwa.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 Yini naka ne, dare kuma naka ne; ka kafa rana da wata.
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 Kai ne ka kafa dukan iyakokin duniya; ka yi rani da damina.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Ka tuna da yadda abokin gāba ya yi maka ba’a, ya Ubangiji, yadda wawaye suka ɓata sunanka.
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Kada ka ba da ran kurciyarka ga namun jeji; kada ka manta har abada da rayukan mutanenka masu shan azaba.
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Ka kula da alkawarinka, domin akwai tashin hankali a kowane lungu mai duhu na ƙasar.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 Kada ka bar waɗanda ake danniya su sha kunya; bari matalauta da mabukata su yabe sunanka.
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Ka tashi, ya Allah, ka kāre muradinka; ka tuna yadda wawaye suka yi maka ba’a dukan yini.
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 Kada ka ƙyale surutan ban haushi na maƙiyanka, ihun abokan gābanka, waɗanda suke ci gaba da yi.
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
