< Zabura 73 >

1 Zabura ta Asaf. Tabbatacce Allah mai alheri ne ga Isra’ila, ga waɗanda suke masu tsabta a zuciya.
Асаф язған күй: — Дәрвәқә Худа Исраилға, Қәлби сап болғанларға меһривандур;
2 Amma game da ni, ƙafafuna suna gab da yin santsi; tafin ƙafana ya yi kusan zamewa.
Лекин өзүм болсам, путлишип жиқилип чүшүшкә тасла қалдим; Аяқлирим тейилип кәткили қил қалди;
3 Gama na yi kishin masu girman kai sa’ad da na ga cin gaban da masu mugunta suke yi.
Чүнки рәзилләрниң ронақ тапқанлиғини көрүп, Һакавурларға һәсәт қилдим;
4 Ba sa yin wata fama; jikunansu lafiya suke da kuma ƙarfi.
Чүнки улар өлүмидә азаплар тартмайду, Әксичә тени мәзмут вә сағлам туриду.
5 Ba sa shan wata wahalar da sauran mutane ke sha; ba su da damuwa irin na’yan adam.
Улар инсанға хас җапани көрмәйду, Яки хәқләрдәк балаю-апәткә учримайду.
6 Saboda girman kai ya zama musu abin wuya; tā da hankali ya zama musu riga.
Шуңа мәғрурлуқ марҗандәк уларға есилиду, Зорлуқ-зомигәрлик тондәк уларға чаплишиду.
7 Daga mugayen zukatansu laifi kan fito mugaye ƙulle-ƙullen da suke cikin zukatansu ba su da iyaka.
Улар сәмрип кәткәнлигидин көзлири томпийип чиқти; Уларниң қәлбидики хияләтләр һәддидин ешип кетиду.
8 Suna ba’a, suna faɗin mugayen abubuwa; cikin girman kan suna barazana yin danniya.
Башқиларни мәсқирә қилип зәһәрлик сөзләйду; Һалини үстүн қилип дивинип, доқ қилиду.
9 Bakunansu na cewa sama na su ne, kuma harsunansu sun mallaki duniya.
Улар ағзини пәләккә қойиду, Уларниң тиллири йәр йүзини кезип жүриду.
10 Saboda haka mutanensu sun juya gare su suna kuma shan ruwa a yalwace.
Шуңа [Худаниң] хәлқи мошуларға майил болуп, Уларниң дегәнлирини су ичкәндәк ахириғичә ичип: —
11 Suna cewa, “Yaya Allah zai sani? Mafi Ɗaukaka yana da sani ne?”
«Тәңри қандақ биләләйтти?», «Һәммидин Алий Болғучида билим барму?» — дәйду.
12 Ga yadda mugaye suke, kullum ba su da damuwa, arzikinsu yana ta ƙaruwa.
Мана булар рәзилләрдур; Улар бу дунияда раһәт-парағәтни көриду, Байлиқларни топлайду.
13 Tabbatacce a banza na bar zuciyata da tsabta; a banza na wanke hannuwa don nuna rashin laifi.
«Аһ, һәқиқәтән бекардин-бекар көңлүмни пакландуруптимән, Гунасиз туруп қолумни артуқчә жуюп кәптимән;
14 Dukan yini na sha annoba; an hukunta ni kowace safiya.
Бекарға күн бойи җапа чекиптимән; Шундиму һәр сәһәрдә [виҗданниң] әйивигә учрап кәлдим!».
15 Da na ce, “Zan faɗa haka,” da na bashe’ya’yanka.
Бирақ мән: — «Бундақ [десәм], Бу дәвирдики пәрзәнтлириңгә асийлиқ қилған болмамдимән?» — дедим.
16 Sa’ad da na yi ƙoƙari in gane wannan, sai ya zama danniya a gare ni
Уларни калламдин өткүзәй десәм, Көзүмгә шундақ еғир көрүнди.
17 sai da na shiga wuri mai tsarki na Allah; sa’an nan na gane abin da ƙarshensu zai zama.
Тәңриниң муқәддәс җайлириға киргичә шундақ ойлидим; Киргәндила [яманларниң] ақивитини чүшәндим.
18 Tabbatacce ka sa su a ƙasa mai santsi; ka jefar da su ga hallaka.
Дәрвәқә Сән уларни тейилғақ йәрләргә орунлаштурисән, Уларни жиқитип парә-парә қиливетисән.
19 Duba yadda suka hallaka farat ɗaya, razana ta share su gaba ɗaya!
Улар көзни жумуп ачқучила шунчә паракәндә болиду, Дәһшәтләр уларни бесип йоқитиду!
20 Kamar yadda mafarki yake sa’ad da mutum ya farka, haka yake sa’ad da ka farka, ya Ubangiji, za ka rena su kamar almarai.
Сән и Рәб, чүштин ойғанғандәк ойғинип, Орнуңдин туруп уларниң сияқини көзгә илмайсән.
21 Sa’ad da zuciyata ta ɓaci hankalina kuma ya tashi,
Жүрәклирим қайнап, Ичлирим санҗилғандәк болған чағда,
22 na zama marar azanci da jahili; na zama kamar dabba a gabanka.
Өзүмни һеч немә билмәйдиған бир һамақәт, Алдиңда бир һайван екәнлигимни билип йәттим.
23 Duk da haka kullum ina tare da kai; ka riƙe ni a hannun damana.
Һалбуки, мән һемишә Сән билән биллә; Сән мени оң қолумдин тутуп йөлидиң;
24 Ka bishe ni da shawararka, bayan haka kuma za ka kai ni cikin ɗaukaka.
Өз несиһәтиң билән мени йетәкләйсән, Шан-шәрипңни намайән қилғандин кейин, Ахирида Сән мени өзүңгә қобул қилисән.
25 Wa nake da shi a sama in ba kai ba? Ba na kuma sha’awar kome a duniya in ban da kai.
Әрштә Сәндин башқа мениң кимим бар? Йәр йүзидә болса Сәндин башқа һеч кимгә интизар әмәсмән.
26 Jikina da zuciyata za su iya raunana, amma Allah ne ƙarfin zuciyata da kuma rabona har abada.
Әтлирим һәм қәлбим зәиплишиду, Лекин Худа қәлбимдики қорам таш һәм мәңгүлүк несивәмдур!
27 Waɗanda suke nesa da kai za su hallaka; kakan hallaka dukan waɗanda suke maka rashin aminci.
Чүнки мана, Сәндин жирақ турғанлар һалак болиду; Вапасизлиқ қилған паһишә аялдәк Сәндин ваз кәчкәнләрниң һәр бирини йоқитисән.
28 Amma game da ni, yana da kyau in kasance kusa da Allah. Na mai da Ubangiji Mai Iko Duka mafakata; zan yi shelar dukan ayyukanka.
Бирақ мән үчүн, Худаға йеқинлишиш әвзәлдур! Униң барлиқ қилған ишлирини җакалаш үчүн, Рәб Пәрвәрдигарни таянчим қилдим.

< Zabura 73 >