< Zabura 61 >
1 Don mai bi da kaɗe-kaɗe. Da kayan kiɗi masu tsirkiya. Ta Dawuda. Ka ji kukata, ya Allah; ka saurari addu’ata.
Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.
2 Daga iyakar duniya na yi kira gare ka, na yi kira yayinda zuciyata ta karai; ka bishe ni zuwa dutsen da ya fi ni tsayi.
Од краја земље вичем к Теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, где се не могу попети.
3 Gama kai ne mafakata, hasumiya mai ƙarfi gāba da maƙiyi.
Јер си Ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.
4 Ina marmari in zauna a tentinka har abada in sami mafaka a cikin inuwar fikafikanka. (Sela)
Да живим у стану Твом довека, и починем под кровом крила Твојих.
5 Gama ka ji alkawarina, ya Allah; ka ba ni gādo na waɗanda suke tsoron sunanka.
Јер Ти, Боже, чујеш завете моје и дајеш ми достојање оних који поштују име Твоје.
6 Ka ƙara kwanakin ran sarki, shekarunsa su kasance a zamanai masu yawa.
Додај дане к данима царевим, и године његове продужи од колена на колено.
7 Bari yă yi mulki a gaban Allah har abada; ka sa ƙaunarka da amincinka su tsare shi.
Нека царује довека пред Богом; заповеди милости и истини нека га чувају.
8 Sa’an nan zan riƙa rera yabo ga sunanka in kuma cika alkawarina kowace rana.
Тако ћу певати имену Твом свагда, извршујући завете своје сваки дан.