< Zabura 47 >

1 Don mai bi da kaɗe-kaɗe. Ta’Ya’yan Kora maza. Zabura ce. Ku tafa hannuwanku, dukanku al’ummai; ku yi sowa ga Allah da muryoyin farin ciki.
Svi narodi, zaplještite rukama, pokliknite Bogu glasom radosnijem.
2 Ubangiji Mafi Ɗaukaka mai banmamaki ne, Sarki ne mai girma a bisa dukan duniya!
Jer je višnji Gospod strašan, car veliki nad svom zemljom.
3 Ya rinjayi al’ummai a ƙarƙashinmu, mutane kuma a ƙarƙashin ƙafafunmu.
Pokori nam narode i plemena pod noge naše.
4 Ya zaɓar mana gādonmu, abar taƙamar Yaƙub, wanda yake ƙauna. (Sela)
Izbra nam dostojanje naše, krasotu Jakova, koji mu omilje.
5 Allah ya haura a cikin sowa ta farin ciki, Ubangiji ya haura a cikin ƙarar ƙahoni.
Ide Bog uz podvikivanje, Gospod uz glas trubni.
6 Ku rera yabai ga Allah, ku rera yabai; ku rera yabai ga Sarkinmu, ku rera yabai.
Pojte Bogu, pojte; pojte caru našemu, pojte;
7 Gama Allah shi ne Sarkin dukan duniya; ku rera zabura ta yabo gare shi.
Jer je Bog car od sve zemlje, pojte pjesmu.
8 Allah yana mulki a bisa al’ummai; Allah yana zama a kan kursiyinsa mai tsarki.
Bog caruje nad narodima; Bog sjedi na svetom prijestolu svom.
9 Manyan mutanen al’ummai sun taru a matsayin mutanen Allah na Ibrahim, gama sarkunan duniya na Allah ne; ana ɗaukaka shi ƙwarai.
Knezovi narodni sastavljaju se s narodom Boga Avramova. Jer su štitovi zemaljski Božiji. Da je uzvišen!

< Zabura 47 >