Zabura 22
1 Don mai bi da kaɗe-kaɗe. Da salon “Matar Zomon Safiya.” Zabura ta Dawuda. Ya Allahna, ya Allahna, don me ka yashe ni? Me ya sa ka yi nisa da cetona, ka yi nesa daga kalmomin nishina?
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 Ya Allahna, na yi kuka da rana, amma ba ka amsa ba, da dare kuma ban yi shiru ba.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 Duk da haka kana a kursiyi a matsayin Mai Tsarkin nan; kai ne yabon Isra’ila.
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 A gare ka ne kakanninmu suka sa bege; sun dogara ka kuwa cece su.
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 Sun yi kuka gare ka suka kuma sami ceto; a gare ka suka dogara kuma ba su sha kunya ba.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 Amma ni dai tsutsa ne ba mutum ba, wanda mutane suke yi wa ba’a suka kuma rena shi.
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 Duk wanda ya gan ni yakan yi mini ba’a; suna yin mini ashar, suna kaɗa kansu suna cewa,
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 “Ya dogara ga Ubangiji; bari Ubangiji yă cece shi. Bari yă cece shi, da yake yana jin daɗinsa.”
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 Duk da haka ka fitar da ni daga ciki; ka sa na dogara gare ka, ko ma a ƙirjin mahaifiyata.
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 Daga haihuwa an jefa ni a kanka; daga cikin mahaifiyata kai ne Allahna.
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 Kada ka yi nesa da ni, gama wahala na kusa kuma babu wani da zai taimaka.
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Bijimai masu yawa sun kewaye ni; bijimai masu ƙarfi na Bashan sun sa ni a tsaka.
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 Zakoki masu ruri suna yayyage abin da suka kama sun buɗe bakunansu a kaina.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 An zubar da ni kamar ruwa, kuma dukan ƙasusuwana sun fiffito daga mahaɗai. Zuciyata ta zama kaki; ta narke a cikina.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 Ƙarfina ya bushe kamar kasko, harshena kuma ya manne wa dasashina na sama; ka kwantar da ni a ƙurar mutuwa.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 Karnuka sun kewaye ni; ƙungiyar mugaye sun sa ni a tsaka, sun soki hannuwana da ƙafafuna.
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 Zan iya ƙirga ƙasusuwana; mutane suna farin ciki a kaina.
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 Sun raba rigunana a tsakaninsu suka kuma jefa ƙuri’a a kan rigunana.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 Amma kai, ya Ubangiji, kada ka yi nisa; Ya Ƙarfina zo da sauri don ka taimake ni.
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Ka ceci raina daga takobi, raina mai daraja daga ikon karnuka.
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Ka cece ni daga bakin zakoki; ka cece ni daga ƙahonin ɓauna.
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 Zan furta sunanka ga’yan’uwana; cikin taron masu sujada zan yabe ka.
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 Ku da kuke tsoron Ubangiji, ku yabe shi! Dukanku zuriyar Yaƙub, ku girmama shi! Ku girmama shi, dukanku zuriyar Isra’ila!
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 Gama bai rena ko yă ƙyale wahalar masu shan wuya ba; bai ɓoye fuskarsa daga gare shi ba amma ya saurari kukansa na neman taimako.
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 Daga gare ka yabona yake zuwa cikin babban taro; a gaban waɗanda suke tsoronka zan cika alkawarina.
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 Matalauta za su ci su ƙoshi; su da suke neman Ubangiji za su yabe shi, bari zukatanku su rayu har abada!
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 Dukan iyakokin duniya za su tuna su kuma juya ga Ubangiji, kuma dukan iyalan al’ummai za su rusuna a gabansa,
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 gama mulki na Ubangiji ne kuma yana mulki a bisa al’ummai.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 Dukan attajiran duniya za su yi biki su kuma yi sujada; dukan waɗanda suka gangara zuwa ƙura za su durƙusa a gabansa, waɗanda ba za su iya bar kansu da rai ba.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 Zuriya masu zuwa za su yi masa hidima; za a faɗa wa zuriya na nan gaba game da Ubangiji.
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 Za su yi shelar adalcinsa ga mutanen da ba a riga an haifa ba, gama ya aikata shi.
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
