Zabura 17
1 Addu’a ce ta Dawuda. Ka ji, ya Ubangiji, roƙona na adalci; ka saurari kukata. Ka kasa kunne ga addu’ata, ba ta fitowa daga leɓuna masu ƙarya.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Bari fiffitawata tă zo daga gare ka; bari idanunka su ga abin da yake daidai.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Ko ka duba zuciyata, ka kuma bincike ni da dare, ko ka gwada ni, ba za ka sami kome ba; na yanke shawara cewa bakina ba zai yi zunubi ba.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Game da ayyukan mutane kuwa, ta wurin maganar leɓunanka na kiyaye kaina daga hanyoyin tashin hankali.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Sawuna sun kama hanyoyinka ƙafafu kuwa ba za su yi santsi ba.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Na kira gare ka, ya Allah, gama za ka amsa mini; ka kasa kunne ka kuma ji addu’ata.
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Ka nuna mini girmar ƙaunarka mai banmamaki, kai da kake ceton waɗanda suke neman mafaka daga abokan gābansu da hannunka na dama.
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Ka kiyaye ni yadda ake kiyaye ido; ka ɓoye ni cikin inuwar fikafikanka
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 daga mugaye waɗanda suke kai mini hari, daga abokan gāba masu mutuwa waɗanda suka kewaye ni.
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Sun rufe zukatansu marar tausayi, da bakunansu suna magana da fariya.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 Sun sa mini ido, yanzu sun kewaye ni, a shirye suke, su jefa ni a ƙasa.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Suna kama da zaki mai yunwan abinci, kamar babban zaki mai fako a maɓuya.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Ka tashi, ya Ubangiji, ka yi arangama da su, ka durƙusar da su; ka cece ni daga mugaye ta wurin takobinka.
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 Ya Ubangiji, da hannunka ka cece ni daga irin mutanen nan, daga mutanen duniyan nan waɗanda ladarsu yana a wannan rayuwa ne. Kakan cika yunwan waɗanda kake so;’ya’yansu suna da isashe suna kuma ajiyar wadata wa’ya’yansu.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 Amma ni, cikin adalci zan ga fuskarka; sa’ad da na farka, zan gamsu da ganin kamanninka.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
