Zabura 146

1 Yabi Ubangiji. Yabi Ubangiji, ya raina.

Хвали, душо моја, Господа.

2 Zan yabi Ubangiji dukan kwanakina; zan rera yabo ga Allahna muddin raina.

Хвалићу Господа за живота свог, певаћу Богу свом док ме је год.

3 Kada ka sa zuciyarka ga sarakuna, ga mutane masu mutuwa, waɗanda ba sa iya ceto.

Не уздајте се у кнезове, у сина човечијег, у ког нема помоћи.

4 Sa’ad da numfashinsu ya rabu da su sai su koma ƙasa; a wannan rana shirye-shiryensu sun zama banza.

Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове.

5 Mai albarka ne wanda Allah na Yaƙub ne taimakonsa, wanda sa zuciyarsa yana a kan Ubangiji Allahnsa.

Благо ономе, коме је помоћник Бог Јаковљев, коме је надање у Господу, Богу његовом,

6 Mahaliccin sama da ƙasa, teku, da kome da yake cikinsu, Ubangiji, wanda yake mai aminci har abada.

Који је створио небо и земљу, море и све што је у њима; који држи веру увек,

7 Yakan biya bukatun mutanen da aka danne ya kuma ba da abinci ga mayunwata. Ubangiji yakan’yantar da’yan kurkuku,

Чини суд онима којима се чини криво; даје храну гладнима. Господ дреши свезане,

8 Ubangiji yakan ba wa makafi ido, Ubangiji yakan ɗaga waɗanda aka rusunar da su ƙasa, Ubangiji yana ƙaunar masu adalci.

Господ отвара очи слепцима, подиже оборене, Господ љуби праведнике.

9 Ubangiji yana tsaron baƙi yana kuma lura da marayu da kuma gwauruwa, amma yakan lalatar da hanyoyin mugaye.

Господ чува дошљаке, помаже сироти и удовици; а пут безбожнички превраћа.

10 Ubangiji yana mulki har abada, Allahnki, ya Sihiyona, daga zamani zuwa zamani. Yabi Ubangiji.

Господ је цар довека, Бог твој, Сионе, од колена до колена. Алилуја.