Zabura 139
1 Don mai bi da kaɗe-kaɗe. Ta Dawuda. Zabura ce. Ya Ubangiji, ka bincike ni ka kuwa san ni.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Ka san sa’ad da na zauna da sa’ad da na tashi; ka san tunanina daga nesa.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Ka san fitata da kuma kwanciyata; ka saba da dukan hanyoyina.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 Kafin in yi magana da harshena ka santa gaba ɗaya, ya Ubangiji.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Ka kewaye ni, gaba da baya; ka sa hannunka a kaina.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Irin wannan sanin game da ni ya fi ƙarfin magana, ya fi ƙarfi in gane.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Ina zan tafi daga Ruhunka? Ina zan gudu in tafi daga gabanka?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 In na tashi a fikafikan safiya, in na sauka a gefe mai nisa na teku,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 can ma hannunka zai bishe ni, hannunka na dama zai riƙe ni gam.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 In na ce, “Tabbatacce duhu zai ɓoye ni haske kuma zai zama dare kewaye da ni,”
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 duhu ma ba zai zama duhu gare ka ba; dare zai haskaka kamar rana, gama duhu ya yi kamar haske gare ka.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 Gama ka halicci ciki-cikina; ka gina ni gaba ɗaya a cikin mahaifar mahaifiyata.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 Ina yabonka domin yadda ka yi ni abin tsoro ne da kuma abin mamaki; ayyukanka suna da banmamaki, na san da haka sosai.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 Ƙasusuwana ba a ɓoye suke a gare ka ba sa’ad da aka yi ni asirce. Sa’ad da saƙa ni gaba ɗaya a zurfafan duniya.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Idanunka sun ga jikina marar fasali; dukan kwanakin da aka tsara mini a rubuce suke a littafinka kafin ɗayansu yă kasance.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 Tunaninka suna da daraja gare ni, ya Allah! Yawansu ba su da iyaka!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 A ce zan iya ƙirgansu, za su fi yashin teku yawa. Sa’ad da na farka, ina nan tare da kai har yanzu.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Da kawai za ka kashe mugaye, ya Allah! Ku rabu da ni, ku masu kisankai!
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Suna magana game da kai da mugun nufi; maƙiyanka suna ɗaukan sunanka a banza.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Ba ina ƙin masu ƙinka ba, ya Ubangiji, ina kuma ƙyamar waɗanda suke tayar maka ba?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 Ba ni da wani abu da nake musu sai kiyaye kawai; na ɗauke su abokan gābana.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Ka bincike ni, ya Allah ka kuma san zuciyata; ka gwada ni ka kuma san damuwata.
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 Duba ko akwai wani laifi a cikina, ka bishe ni a madawwamiyar hanya.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
