Zabura 138

1 Ta Dawuda. Zan yabe ka, ya Ubangiji, da dukan zuciyata; a gaban “alloli” zan rera yabo.

大衛的詩。 我要一心稱謝你， 在諸神面前歌頌你。

2 Zan rusuna ta wajen haikalinka mai tsarki zan kuma yabi sunanka saboda ƙaunarka da amincinka, saboda ka ɗaukaka a bisa kome sunanka da kuma maganarka.

我要向你的聖殿下拜， 為你的慈愛和誠實稱讚你的名； 因你使你的話顯為大， 過於你所應許的。

3 Sa’ad da na kira, ka amsa mini; ka sa na zama mai ƙarfin hali ka kuma ƙarfafa ni.

我呼求的日子，你就應允我， 鼓勵我，使我心裏有能力。

4 Bari dukan sarakunan duniya su yabe ka, ya Ubangiji, sa’ad da suka ji maganganun bakinka.

耶和華啊，地上的君王都要稱謝你， 因他們聽見了你口中的言語。

5 Bari su rera game da hanyoyin Ubangiji, gama ɗaukakar Ubangiji da girma take.

他們要歌頌耶和華的作為， 因耶和華大有榮耀。

6 Ko da yake Ubangiji yana bisa, yakan dubi kāsassu, amma tun da nesa ya san masu girman kai.

耶和華雖高，仍看顧低微的人； 他卻從遠處看出驕傲的人。

7 Ko da na yi tafiya a tsakiyar wahala, kana kiyaye raina; ka miƙa hannunka a kan fushin maƙiyana, da hannunka na dama ka cece ni.

我雖行在患難中，你必將我救活； 我的仇敵發怒，你必伸手抵擋他們； 你的右手也必救我。

8 Ubangiji zai cika manufarsa a kaina; ƙaunarka, ya Ubangiji, madawwamiya ce har abada, kada ka ƙyale ayyukan hannuwanka.

耶和華必成全關乎我的事； 耶和華啊，你的慈愛永遠長存！ 求你不要離棄你手所造的。