Zabura 131

1 Waƙar haurawa. Ta Dawuda. Zuciyata ba mai girman kai ba ce, ya Ubangiji, idanuna ba sa fariya; ban dami kaina da manyan al’amura ba ko abubuwan da suka sha ƙarfina.

Господе! Не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене.

2 Amma na haƙura na kuma kwantar da raina; kamar yaron da aka yaye tare da mahaifiyarsa, kamar yaron da aka yaye haka raina yake a cikina.

Смеран сам и кротак душом својом, као дете крај матере; као дете душа је моја у мени.

3 Ya Isra’ila, sa zuciyarka ga Ubangiji yanzu da har abada kuma.

Нек се узда Израиљ у Господа одсад и довека.