< Zabura 129 >

1 Waƙar haurawa. Sun yi mini danniya ƙwarai tun ina ƙarami, bari Isra’ila yă ce,
Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,
2 sun yi mini danniya ƙwarai tun ina ƙarami, amma ba su yi nasara a kaina ba.
Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.
3 Manoma sun nome bayana suka yi kunyoyinsu da tsayi.
На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.
4 Amma Ubangiji mai adalci ne; ya’yantar da ni daga igiyoyin mugaye.
Господ је праведан; исече конопце безбожничке.
5 Bari dukan waɗanda suke ƙin Sihiyona a juye da su baya da kunya.
Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.
6 Bari su zama kamar ciyawa a kan rufi, wadda takan bushe kafin tă yi girma;
Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,
7 da ita mai girbi ba ya iya cika hannuwansa, balle wanda yake tarawa yă cika hannuwansa.
Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;
8 Kada masu wuce su ce, “Albarkar Ubangiji ta kasance a kanku; muna sa muku albarka a cikin sunan Ubangiji.”
И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим."

< Zabura 129 >