Zabura 124

1 Waƙar haurawa. Ta Dawuda. Da ba don Ubangiji ya kasance a gefenmu ba, bari Isra’ila yă ce,

Da nije bio Gospod s nama, neka reèe Izrailj,

2 da ba don Ubangiji ya kasance a gefenmu ba sa’ad da aka auka mana,

Da nije bio Gospod s nama, kad ljudi ustaše na nas,

3 sa’ad da fushinsu ya ƙuna a kanmu, ai, da sun haɗiye mu da rai;

Žive bi nas proždrli, kad se raspali gnjev njihov na nas;

4 da rigyawa ta kwashe mu, da ambaliya ta rufe mu.

Potopila bi nas voda, rijeka bi pokrila dušu našu;

5 Da ruwa mai hauka ya share mu ƙaf.

Pokrila bi dušu našu silna voda.

6 Yabo ya tabbata ga Ubangiji, wanda bai bari aka yayyage mu da haƙoransu ba.

Blagosloven Gospod, koji nas ne dade zubima njihovijem da nas rastržu!

7 Mun tsira kamar tsuntsu daga tarkon mai farauta; an tsinke tarko, muka kuwa tsira.

Duša se naša izbavi kao ptica iz zamke lovaèke; zamka se raskide, i mi se izbavismo.

8 Taimakonmu yana a sunan Ubangiji, Wanda ya yi sama da ƙasa.

Pomoæ je naša u imenu Gospodnjem, koji je stvorio nebo i zemlju.