< Zabura 115 >
1 Ba gare mu ba, ya Ubangiji, ba gare mu ba amma ga sunanka yă sami ɗaukaka, saboda ƙaunarka da amincinka.
Не нама, Господе, не нама, него имену свом дај славу, по милости својој, по истини својој.
2 Me ya sa al’ummai suke cewa, “Ina Allahnsu?”
Зашто да говоре народи: Где ли је Бог њихов?
3 Allahnmu yana a sama; yana yin duk abin da ya ga dama.
Бог је наш на небесима, твори све што хоће.
4 Amma gumakansu azurfa da zinariya ne, da hannuwan mutane suka yi.
Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих.
5 Suna da bakuna, amma ba sa magana, idanu, amma ba sa gani;
Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;
6 suna da kunnuwa, amma ba sa ji, hanci, amma ba sa jin ƙanshi
Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;
7 suna da hannuwa, amma ba sa iya taɓa kome, ƙafafu, amma ba sa iya tafiya; ba sa iya ce wani abu da maƙogwaronsu.
Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају глас из грла свог.
8 Masu yinsu za su zama kamar su, haka kuma zai kasance da duk wanda ya dogara da su.
Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.
9 Ya gidan Isra’ila, ku dogara ga Ubangiji, shi ne mai taimakonsu da garkuwarsu.
Доме Израиљев, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.
10 Ya gidan Haruna, ku dogara ga Ubangiji, shi ne mai taimakonsu da garkuwarsu.
Доме Аронов, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.
11 Ku da kuke tsoronsa, ku dogara ga Ubangiji, shi ne mai taimakonsu da garkuwarsu.
Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; Он им је помоћ и штит.
12 Ubangiji yakan tuna da mu zai kuma albarkace mu. Zai albarkace gidan Isra’ila, zai albarkace gidan Haruna,
Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;
13 zai albarkace waɗanda suke tsoron Ubangiji, manya da ƙanana duka.
Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.
14 Bari Ubangiji yă sa ku ƙaru, da ku da’ya’yanku.
Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!
15 Bari Ubangiji yă albarkace ku, shi Mahalicci sama da ƙasa.
Господ да вас благослови, Творац неба и земље!
16 Saman sammai na Ubangiji ne, amma ya ba da duniya ga mutum.
Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим.
17 Ba matattu ba ne masu yabon Ubangiji, waɗanda suke gangara zuwa wurin da ake shiru;
Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути.
18 mu ne masu ɗaukaka Ubangiji, yanzu da har abada kuma. Yabi Ubangiji.
Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довека. Алилуја!