< Zabura 114 >

1 Sa’ad da Isra’ila ya fito daga Masar, gidan Yaƙub daga mutane masu baƙon harshe,
Як виходив Ізраїль з Єгипту, від наро́ду чужого дім Яковів, —
2 Yahuda ya zama wuri mai tsarki na Allah, Isra’ila mallakarsa.
Юда став за святиню Йому, а Ізраїль — Його панува́нням!
3 Teku ya kalla ya kuma gudu, Urdun ya juye da baya;
Побачило море все це — і побі́гло, Йорда́н повернувся наза́д!
4 duwatsu suka yi tsalle kamar raguna, tuddai kamar tumaki.
Го́ри скака́ли, немов баранці́, а пагі́рки — немов ті ягня́та!
5 Me ya sa, ya teku, kika gudu, Ya Urdun, ka juya baya,
Що́ тобі, море, що ти втікаєш? Йорда́не, що ти поверну́вся наза́д?
6 ku duwatsu, kuka yi tsalle kamar raguna, ku tuddai, kamar tumaki?
Чого ска́чете, гори, немов баранці́, а па́гірки — мов ті ягня́та?
7 Ki yi rawar jiki, ya duniya, a gaban Ubangiji, a gaban Allah na Yaƙub,
Тремти, зе́мле, перед Господнім лицем, перед лицем Бога Якова,
8 wanda ya juye dutse ya zama tafki, dutse mai ƙarfi zuwa maɓulɓulan ruwa.
що скелю обе́ртає в озеро водне, а кремінь — на водне джере́ло!

< Zabura 114 >