< Zabura 109 >

1 Don mai bi da kaɗe-kaɗe. Ta Dawuda. Zabura ce. Ya Allah, wanda nake yabo, kada ka yi shiru,
Для дириґента хору. Псалом Давидів.
2 gama mugaye da masu ruɗu sun buɗe bakunansu a kaina; sun yi magana a kaina da harsunan ƙarya.
бо мої вороги́ порозкрива́ли на мене уста́ нечести́ві та пе́льки лукаві, язиком неправди́вим говорять зо мною!
3 Da kalmomin ƙiyayya sun kewaye ni; sun tasar mini ba dalili.
І вони оточили мене словами нена́висти, і без причини на мене воюють,
4 A maimakon ƙauna sun sāka mini da zargi, amma ni mutum ne mai addu’a.
обмовля́ють мене за любов мою, а я — молюся за них,
5 Sun sāka mini alheri da mugunta, ƙauna kuma da ƙiyayya.
вони віддають мені злом за добро, і не́навистю — за любов мою!
6 Ka naɗa mugun mutum yă yi hamayya da shi; bari mai zargi yă tsaya a hannun damansa.
Постав же над ним нечестивого, і по правиці його сатана́ нехай стане!
7 Sa’ad da aka yi masa shari’a, bari a same shi da laifi, bari kuma addu’o’insa su hukunta shi.
Як буде суди́тись — нехай вийде винним, молитва ж його бодай стала гріхом!
8 Bari kwanakinsa su zama kaɗan; bari wani yă ɗauki wurinsa na shugabanci.
Нехай дні його будуть коро́ткі, хай інший маєток його забере́!
9 Bari’ya’yansa su zama marayu matarsa kuma gwauruwa.
Бодай діти його стали си́ротами, а жінка його — удовою!
10 Bari’ya’yansa su zama masu yawo suna bara; bari a yi ta koransu daga gidajensu da suke kufai.
І хай діти його все мандру́ють та же́брають, і нехай вони просять у тих, хто їх руйнував!
11 Bari mai binsa bashi yă ƙwace dukan abin da yake da shi; bari baƙi su washe amfanin aikinsa.
Бодай їм тене́та розставив лихва́р на все, що його, і нехай розграбу́ють чужі його працю!
12 Bari kada kowa yă yi masa alheri ko yă ji tausayin marayunsa.
Щоб до нього ніхто милосердя не виявив, і бодай не було його си́ротам милости!
13 Bari duk zuriyarsa su mutu, a shafe sunayensu daga tsara mai zuwa.
Щоб на зни́щення стали наща́дки його, бодай було скре́слене в другому роді ім'я́ їхнє!
14 Bari a tuna da laifin kakanninsa a gaban Ubangiji; bari kada a taɓa shafe zunubin mahaifiyarsa.
Беззаконня батькі́в його хай пам'ята́ється в Господа, і хай не стирається гріх його матері!
15 Bari zunubansu su kasance a gaban Ubangiji kullum, don yă sa a manta da su daga duniya.
Нехай будуть вони перед Господом за́вжди, а Він нехай вирве з землі їхню пам'ять, —
16 Gama bai taɓa yin tunanin yin alheri ba, amma ya tsananta wa matalauta da mabukata da kuma masu fid da zuciya har suka mutu.
во́рог бо не пам'ятав милосердя чини́ти, і напастува́в був люди́ну убогу та бідну, та серцем засму́чену, щоб убивати її!
17 Yana jin daɗin la’antarwa, bari yă dawo a kansa; ba ya son sa albarka, bari kada kowa yă sa masa albarka.
Полюбив він прокля́ття, бодай же на нього воно надійшло! — і не хотів благослове́ння, — щоб воно віддалилось від нього!
18 Ya sa la’antarwa kamar rigarsa; ta shiga cikin jikinsa kamar ruwa, cikin ƙasusuwansa kamar mai.
Зодягнув він прокляття, немов свою одіж, прося́кло воно, як вода, в його ну́тро, та в кості його, мов олива!
19 Bari tă zama kamar mayafin da aka ɗaura kewaye da shi, kamar ɗamara da aka ɗaura kewaye da shi har abada.
Бодай воно стало йому за одежу, в яку зодягне́ться, і за пояс, що за́вжди він ним підпере́жеться!
20 Bari wannan yă zama sakayyar Ubangiji ga masu zargina, ga waɗanda suke mugayen maganganu a kaina.
Це заплата від Господа тим, хто мене обмовля́є, на душу мою нагово́рює зло!
21 Amma kai, ya Ubangiji Mai Iko Duka, ka yi da ni da kyau saboda sunanka; ta alherin ƙaunarka, ka cece ni.
А Ти Господи, Владико, зо мною зроби ради Йме́ння Свого́, що добре Твоє милосердя, — мене порятуй,
22 Gama ni matalauci ne mai bukata kuma, zuciyata kuwa ta yi rauni a cikina.
бо я вбогий та бідний, і зра́нене серце моє в моїм ну́трі!
23 Na ɓace kamar inuwar yamma; ana kakkaɓe ni kamar fāra.
Я ходжу́, мов та тінь, коли хи́литься день, немов сарана́ — я відки́нений!
24 Gwiwoyina suna mutuwa saboda azumi; jikina ya rame ba kuma ƙarfi.
Коліна мої знеси́лилися з по́сту, і ви́худло тіло моє з недостачі оливи,
25 Na zama abin dariya ga masu zargina; sa’ad da suka gan ni, suka kaɗa kawunansu.
і я став для них за посміхо́вище, коли бачать мене, — головою своєю хитають.
26 Ka taimake ni, ya Ubangiji Allahna; ka cece ni bisa ga ƙaunarka.
Поможи мені, Господи, Боже мій, за Своїм милосердям спаси Ти мене!
27 Bari su san cewa hannunka ne, cewa kai ne, ya Ubangiji, ka yi shi.
І нехай вони знають, що Твоя це рука, що Ти, Господи, все це вчини́в!
28 Za su iya la’anta, amma kai za ka sa albarka; sa’ad da suka tasar za su sha kunya, amma bawanka zai yi farin ciki.
Нехай проклинають вони, Ти ж поблагослови́! Вони повстають, та нехай засоро́млені бу́дуть, а раб Твій раді́тиме!
29 Masu zargina za su sha kunya za a rufe su da kunya kamar mayafi.
Хай зодя́гнуться га́ньбою ті, хто мене обмовля́є, і хай вони сором свій вдягнуть, як шату!
30 Da bakina zan ɗaukaka Ubangiji sosai; cikin babban taro zan yabe shi.
Я уста́ми своїми хвали́тиму голосно Господа, і між багатьма́ Його сла́вити буду,
31 Gama yana tsaya a hannun damar mai bukata, don yă cece ransa daga waɗanda suke hukunta shi.
бо стоїть на правиці убогого Він для спасі́ння від тих, хто осуджує душу його!

< Zabura 109 >