< Zabura 109 >

1 Don mai bi da kaɗe-kaɗe. Ta Dawuda. Zabura ce. Ya Allah, wanda nake yabo, kada ka yi shiru,
За първия певец. Давидов псалом. Недей мълча, Боже, хвало моя;
2 gama mugaye da masu ruɗu sun buɗe bakunansu a kaina; sun yi magana a kaina da harsunan ƙarya.
Защото нечестиви уста и уста коварни се отвориха срещу мене, Говориха против мене с лъжлив език;
3 Da kalmomin ƙiyayya sun kewaye ni; sun tasar mini ba dalili.
Обиколиха ме тъй също с думи на омраза, И воюват против мене без причина.
4 A maimakon ƙauna sun sāka mini da zargi, amma ni mutum ne mai addu’a.
За отплата на любовта ми те ми станаха противници; Но аз все съм на молитва.
5 Sun sāka mini alheri da mugunta, ƙauna kuma da ƙiyayya.
И въздадоха ми зло за добро, И омраза за любовта ми.
6 Ka naɗa mugun mutum yă yi hamayya da shi; bari mai zargi yă tsaya a hannun damansa.
Господи, постави нечестив човек над него. И противник нека стои отдясно му.
7 Sa’ad da aka yi masa shari’a, bari a same shi da laifi, bari kuma addu’o’insa su hukunta shi.
Когато се съди, нека излезе виновен. И молитвата му нека стане грях.
8 Bari kwanakinsa su zama kaɗan; bari wani yă ɗauki wurinsa na shugabanci.
Дните му нека бъдат малко; Друг нека вземе чина му.
9 Bari’ya’yansa su zama marayu matarsa kuma gwauruwa.
Децата му нека бъдат сираци, И жена му вдовица,
10 Bari’ya’yansa su zama masu yawo suna bara; bari a yi ta koransu daga gidajensu da suke kufai.
Децата му нека се скитат винаги и станат просяци, И далеч от развалените си жилища нека просят хляб.
11 Bari mai binsa bashi yă ƙwace dukan abin da yake da shi; bari baƙi su washe amfanin aikinsa.
Лихоимецът нека впримчи целият му имот, И чужденци нека разграбват трудовете му.
12 Bari kada kowa yă yi masa alheri ko yă ji tausayin marayunsa.
Да няма кой да простре милост към него, Нито кой да пожали сирачетата му.
13 Bari duk zuriyarsa su mutu, a shafe sunayensu daga tsara mai zuwa.
Внуците му нека бъдат отсечени, В идното поколение нека се изличи името им.
14 Bari a tuna da laifin kakanninsa a gaban Ubangiji; bari kada a taɓa shafe zunubin mahaifiyarsa.
Нека се помни пред Господа беззаконието на бащите му, И грехът на майка му нека се не изличи;
15 Bari zunubansu su kasance a gaban Ubangiji kullum, don yă sa a manta da su daga duniya.
Нека бъдат винаги пред Господа За да отсече помена им от земята,
16 Gama bai taɓa yin tunanin yin alheri ba, amma ya tsananta wa matalauta da mabukata da kuma masu fid da zuciya har suka mutu.
Защото той си науми да показва милост, Но преследваше немотния и беден човек, И съкрушения в сърце, за да ги умъртви.
17 Yana jin daɗin la’antarwa, bari yă dawo a kansa; ba ya son sa albarka, bari kada kowa yă sa masa albarka.
Да! той обича да проклина, и проклетията го стигна; Не му беше драго да благославя, и благословението се отдалечи от него.
18 Ya sa la’antarwa kamar rigarsa; ta shiga cikin jikinsa kamar ruwa, cikin ƙasusuwansa kamar mai.
Да: той обичаше проклетията като своя дреха; И тя влезе като вода във вътрешностите му, И като масло в костите му.
19 Bari tă zama kamar mayafin da aka ɗaura kewaye da shi, kamar ɗamara da aka ɗaura kewaye da shi har abada.
Нека му стане като дрехата, в която се увива, И като пояса, с който постоянно се опасва.
20 Bari wannan yă zama sakayyar Ubangiji ga masu zargina, ga waɗanda suke mugayen maganganu a kaina.
Това нека бъде въздаянието на противниците ми от Господа, И ония, които говорят зло против душата ми.
21 Amma kai, ya Ubangiji Mai Iko Duka, ka yi da ni da kyau saboda sunanka; ta alherin ƙaunarka, ka cece ni.
А Ти, Иеова Господи, застъпвай се за мене заради името Си; Понеже Твоята милост е блага, избави ме,
22 Gama ni matalauci ne mai bukata kuma, zuciyata kuwa ta yi rauni a cikina.
Защото съм сиромах и немотен, И сърцето ми е наранено дълбоко в мене.
23 Na ɓace kamar inuwar yamma; ana kakkaɓe ni kamar fāra.
Преминал съм като уклонила се сянка по слънчев часовник; Изхвърлен съм като скакалец.
24 Gwiwoyina suna mutuwa saboda azumi; jikina ya rame ba kuma ƙarfi.
Колената ми се клатят от пост; И снагата ми губи тлъстината си.
25 Na zama abin dariya ga masu zargina; sa’ad da suka gan ni, suka kaɗa kawunansu.
И аз им станах за укор; Като ме гледат кимат с глава.
26 Ka taimake ni, ya Ubangiji Allahna; ka cece ni bisa ga ƙaunarka.
Помогни ми, Господи Боже мой, Избави ме според милостта си,
27 Bari su san cewa hannunka ne, cewa kai ne, ya Ubangiji, ka yi shi.
За да познаят, че това е твоята ръка, Че Ти си сторил това, Господи.
28 Za su iya la’anta, amma kai za ka sa albarka; sa’ad da suka tasar za su sha kunya, amma bawanka zai yi farin ciki.
Те нека кълнат, а Ти благославяй; Когато станат те ще се посрамят, а Твоят слуга ще се весели.
29 Masu zargina za su sha kunya za a rufe su da kunya kamar mayafi.
Нека се облекат противниците ми с позор, И нека се покрият със срама си като с дреха.
30 Da bakina zan ɗaukaka Ubangiji sosai; cikin babban taro zan yabe shi.
И аз ще благодаря много на Господа с устата си, Да! между множеството ще Го хваля;
31 Gama yana tsaya a hannun damar mai bukata, don yă cece ransa daga waɗanda suke hukunta shi.
Защото Той стои отдясно на немотния За да го избавя от ония, които съдят душата му.

< Zabura 109 >