Makoki 5
1 Ka tuna, ya Ubangiji, abin da ya faru da mu; duba, ka ga kunyar da muka sha.
Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2 An ba wa baƙi gādonmu, gidajenmu kuma aka ba bare.
Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3 Mun zama marayu marasa ubanni, uwayenmu kamar gwauraye.
Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4 Dole mu sayi ruwan da muke sha; sai mun biya mu sami itace.
Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5 Masu fafararmu sun kusa kama mu; mun gaji kuma ba dama mu huta.
На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6 Mun miƙa kanmu ga Masar da Assuriya don mu sami isashen abinci.
Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7 Kakanninmu sun yi zunubi kuma ba sa nan yanzu, mu ne aka bari muna shan hukuncinsu.
Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8 Bayi suna mulki a kanmu, kuma ba wanda zai’yantar da mu daga hannuwansu.
Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9 Muna samun burodi a bakin rayukanmu domin takobin da yake a jeji.
Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10 Fatar jikinmu ta yi zafi kamar murhu, muna jin zazzaɓi domin yunwa.
Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11 An yi wa mata fyaɗe a cikin Sihiyona, da kuma budurwai a cikin garuruwan Yahuda.
Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12 An rataye’ya’yan sarakuna da hannuwansu; ba a ba wa dattawa girma.
Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13 Samari suna faman yin niƙa; yara kuma suna fama da ƙyar da nauyin kayan itace.
Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14 Dattawan sun bar ƙofar birnin, samari sun daina rera waƙa.
Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15 Farin ciki ya rabu da zuciyarmu; rayuwarmu ta zama makoki.
Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16 Rawani ya fāɗi daga kanmu. Kaiton mu gama mun yi zunubi!
Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17 Domin wannan zuciyarmu ta yi sanyi; domin waɗannan abubuwa idanunmu sun dushe
Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18 gama Tudun Sihiyona ya zama kufai, sai diloli ke yawo a wurin.
Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19 Ya Ubangiji, kai ne mai iko har abada; kursiyinka ya dawwama cikin dukan zamani.
Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20 Don mene ne kake mantawa da mu koyaushe? Me ya sa ka yashe mu da jimawa?
Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21 Ka sāke jawo mu gare ka, ya Ubangiji, don mu komo; ka sabunta kwanakinmu su zama kamar yadda suke a dā
Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22 sai dai in ka ƙi mu gaba ɗaya kana fushi da mu fiye da yadda za a iya aunawa.
Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
