Ayuba 7
1 “Mutum bai sha wahalar aiki ba a duniya? Rayuwarsa ba kamar ta wanda aka yi hayarsa ba ne?
Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
2 Kamar yadda bawa yakan jira yamma ta yi, ko kuma kamar yadda wanda aka yi hayarsa yakan jira a biya shi kuɗin aikin da ya yi.
Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
3 Saboda haka rabona shi ne watanni na zama banza, kowane dare kuwa sai ɓacin rai nake samu.
Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
4 Lokacin da na kwanta ina tunani, ‘Har sai yaushe zan tashi?’ Gari ya ƙi wayewa, ina ta jujjuyawa har safe.
Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
5 Jikina duk tsutsotsi da ƙuraje sun rufe shi, fatar jikina ta ruɓe tana fitar da ruwan miki.
Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
6 “Kwanakina suna wucewa da sauri, fiye da yadda ƙoshiyar masaƙa take wucewa da sauri, za su kawo ga ƙarshe ba bege.
Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
7 Ka tuna, ya Allah, raina numfashi ne kawai; idanuna ba za su taɓa sāke ganin farin ciki ba.
Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
8 Idanun da suke ganina yanzu ba za su sāke ganina ba; za ku neme ni amma ba za ku same ni ba.
Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
9 Kamar yadda girgije yakan ɓace yă tafi, haka mutum yake shige zuwa kabari ba kuwa zai dawo ba. (Sheol h7585)
Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, (Sheol h7585)
10 Ba zai taɓa zuwa gidansa ba; ba za a sāke san da shi ba.
Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
11 “Saboda haka ba zan yi shiru ba; zan yi magana cikin ɓacin raina, zan nuna ɓacin raina cikin ruhu, cikin ƙuncin raina.
Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
12 Ni teku ne, ko kuwa dodon ruwa, don me kake tsaro na?
Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
13 Lokacin da nake zato zan sami salama in na kwanta a gadona don in huta,
Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
14 duk da haka kana ba ni tsoro da mafarke-mafarke, kana tsorata ni da wahayi.
Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
15 Na gwammace a shaƙe ni in mutu maimakon in kasance cikin wannan jiki.
Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
16 Ba na so in zauna da rai; ba zan rayu ba har abada. Ku rabu da ni; rayuwata ba ta da amfani.
Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
17 “Mene ne mutum har da ka kula da shi haka, har ka mai da hankali a kansa,
Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
18 har kake duba shi kowace safiya, kake kuma gwada shi koyaushe?
Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
19 Ba za ka ɗan daina kallo na ba ko ka rabu da ni na ɗan lokaci?
Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
20 In na yi zunubi, me na yi maka, kai mai lura da mutane? Don me ka sa ni a gaba? Na zame maka kaya mai nauyi ne?
Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
21 Me ya sa ba za ka gafarta mini laifofina ba? Gama na kusa kwantawa cikin ƙasa; za ka neme ni, amma ba za ka same ni ba.”
Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
