Ayuba 3
1 Bayan wannan Ayuba ya buɗe baki ya la’anta ranar da aka haife shi.
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 Ayuba ya ce,
И проговоривши Јов рече:
3 “A hallaka ranar da aka haife ni, da kuma daren da aka ce, ‘An haifi jariri namiji!’
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 Bari ranan nan ta zama duhu; kada Allah yă kula da ita; kada rana tă yi haske a wannan rana.
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 Bari duhu da inuwa mai duhu ta sāke rufe ta; gizagizai kuma su rufe ta; duhu kuma ya rufe haskenta.
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 Bari duhu mai yawa yă rufe daren nan; kada a haɗa ta cikin kwanakin shekara, ko kuma cikin kwanakin watanni.
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 Bari daren yă zama marar amfani; kada a ji wata sowa ta farin ciki.
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 Bari waɗanda suke la’anta ranaku su la’anta wannan rana su waɗanda suke umartar dodon ruwa.
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 Bari taurarinta na safe su zama duhu; bari ranar tă yi ta jiran ganin haske amma kada tă gani,
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 gama ba tă hana uwata ɗaukar cikina, don ta hana ni shan wahalan nan ba.
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 “Me ya sa ban mutu ba da za a haife ni, ko kuma in mutu sa’ad da ana haihuwata ba?
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 Me ya sa aka haife ni, aka tanada nono na sha na rayu?
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 Da yanzu ina kwance cikin salama; da ina barcina cikin salama
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 tare da sarakuna da mashawarta a cikin ƙasa, waɗanda suka gina wa kansu wuraren da yanzu duk sun rushe,
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 da shugabanni waɗanda suke da zinariya, waɗanda suka cika gidajensu da azurfa.
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 Ko kuma don me ba a ɓoye ni a cikin ƙasa kamar jaririn da aka haifa ba rai ba, kamar jaririn da bai taɓa ganin hasken rana ba.
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 A wurin mugaye za su daina yin mugunta, gajiyayyu kuma za su huta.
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 Waɗanda aka daure za su sami jin daɗin; an sake su ba za su sāke jin ana tsawata masu ba.
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 Manyan da ƙanana suna a can, bawa kuma ya sami’yanci daga wurin maigidansa.
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 “Don me ake ba da haske ga waɗanda suke cikin ƙunci, rai kuma ga masu ɗacin rai
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 ga waɗanda suke neman mutuwa amma ba su samu ba, waɗanda suke nemanta kamar wani abu mai daraja a ɓoye,
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 waɗanda suke farin ciki sa’ad da suka kai kabari?
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 Don me aka ba mutum rai, mutumin da bai san wani abu game da kansa ba, mutumin da Allah ya kange shi.
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 Baƙin ciki ya ishe ni maimakon abinci; ina ta yin nishi ba fasawa;
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 Abin da nake tsoro ya faru da ni; abin da ba na so ya same ni.
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 Ba ni da salama, ba natsuwa; ba ni da hutu, sai wahala kawai.”
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
