Ayuba 29
1 Ayuba ya ci gaba da jawabinsa,
Још настави Јов беседу своју и рече:
2 “Da ma ina nan lokacin da ya wuce baya can, kwanakin da Allah yake lura da ni,
О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3 lokacin da fitilarsa take haske a kaina na yi tafiya cikin duhu tare da haskensa.
Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4 Kwanakin da nake tasowa, lokacin da abokantakar Allah ta sa wa gidana albarka,
Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5 lokacin da Maɗaukaki yana tare da ni, kuma’ya’yana suna kewaye da ni,
Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6 lokacin da ake zuba madara a inda nake takawa, duwatsu kuma suna ɓulɓulo mini man zaitun.
Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7 “Sa’ad da na je ƙofar birni na zauna a bainin jama’a,
Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8 matasan da suka gan ni sukan ja gefe tsofaffi kuma suka tashi tsaye;
Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9 sarakuna suka yi shiru suka rufe bakunansu da hannuwansu;
Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10 Muryar manya ta yi tsit harshensu ya manne a rufin bakunansu.
Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11 Duk wanda ya ji ni ya yaba mini waɗanda suka gan ni kuma sun amince da ni,
Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12 domin na ceci matalauta waɗanda suka nemi taimako, da marasa mahaifi waɗanda ba su da wanda zai taimake su.
Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13 Mutumin da yake bakin mutuwa ya sa mini albarka. Na faranta wa gwauruwa zuciya.
Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14 Na yafa adalci ya zama suturata; gaskiya ita ce rigata da rawanina.
У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15 Ni ne idon makafi kuma ƙafa ga guragu.
Око бејах слепом и нога хромом.
16 Ni mahaifi ne ga masu bukata; na tsaya wa baƙo.
Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17 Na karya ƙarfin mugaye na ƙwato waɗanda suke riƙe da haƙoransu.
И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18 “Na yi tunani cewa, ‘Zan mutu a cikin gidana, kwanakina da yawa kamar turɓayar ƙasa.
Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19 Jijiyoyina za su kai cikin ruwa, kuma raɓa za tă kwanta a rassana dukan dare.
Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20 Ɗaukakata za tă kasance tare da ni garau, bakana koyaushe sabo ne a hannuna.’
Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21 “Mutane suna mai da hankali su saurare ni, suna yin shiru don su ji shawarata.
Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22 Bayan da na yi magana, ba su ƙara ce kome ba. Maganata ta shige su.
После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23 Sukan jira ni kamar yadda ake jiran ruwan sama. Sukan sha daga cikin maganganuna kamar mai shan ruwan bazara.
Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24 Sa’ad da na yi musu murmushi da ƙyar sukan yarda; hasken fuskata yana da daraja a gare su.
Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25 Na zaɓar masu inda za su bi na kuma zauna kamar sarkinsu; na zauna kamar sarki a cikin rundunansu; ina nan kamar mai yi wa masu makoki ta’aziyya.
Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
