< Ayuba 19 >
2 “Har yaushe za ku yi ta ba ni azaba ku kuma murƙushe ni da maganganunku?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 Yanzu sau goma ke nan kuna wulaƙanta ni, kuna kai mini hari na rashin kunya.
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 In gaskiya ne na yi laifi, kuskurena ya rage nawa.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 In kuwa za ku ɗaukaka kanku a kaina kuna ɗauka wahalar da nake sha domin na yi laifi ne,
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 sai ku san cewa Allah ya yi mini ba daidai ba ya kewaye ni da ragarsa.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 “Ko da yake na yi kuka cewa, ‘An yi mini ba daidai ba!’ Ba a amsa mini ba; ko da yake na nemi taimako, ba a yi adalci ba.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 Ya tare mini hanya yadda ba zan iya wucewa ba; ya rufe hanyata da duhu.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 Ya cire darajar da nake da ita, ya kuma cire rawani daga kaina.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 Ya yi kaca-kaca da ni har sai da na ƙare; ya tuge begen da nake da shi kamar itace.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 Yana jin haushina ya lissafta ni cikin maƙiyansa.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 Rundunarsa ta zo da ƙarfi; suka kafa sansani kewaye da ni, suka zagaye tentina.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 “Ya raba ni da’yan’uwana maza; abokaina sun zama baƙi gare ni.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 Dangina sun tafi; abokaina na kurkusa sun manta da ni.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Waɗanda sukan ziyarce ni, da masu yi mini aiki mata sun ɗauke ni baƙo.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 Na kira bawana, amma bai amsa ba, ko da yake na roƙe shi da bakina.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 Numfashina yana ɓata wa matata rai;’yan’uwana sun ƙi ni.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Har’yan yara suna rena ni; in sun gan ni sai su fara yi mini riyar reni.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 Duk abokaina sun yashe ni; waɗanda nake ƙauna sun zama ba sa ƙaunata.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 Ni ba kome ba ne sai dai fata da ƙashi, da ƙyar na tsira.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 “Ku tausaya mini, abokaina, ku ji tausayina, gama hannun Allah ya sauko a kaina.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Don me kuke fafarata kamar yadda Allah yake yi? Ba ku gaji da yagar fatata ba?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 “Kash, da ma a ce ana rubuta maganganuna, da an rubuta su a littafi,
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 a rubuta su da ƙarfe a kan dutse don su dawwama har abada!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 Na san wanda zai fanshe ni yana nan da rai, kuma a ƙarshe zai tsaya a kan duniya.
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 Kuma bayan an hallaka fatata, duk da haka a cikin jiki zan ga Allah.
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 Zan gan shi da kaina da idanuna, Ni, ba wani ba ne. Zuciyata ta cika da wannan tunani!
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 “In kuka ce, ‘Za ku ci gaba da matsa mini, tun da shi ne tushen damuwa,’
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 sai ku ma ku ji tsoron takobin; gama fushi yakan kawo hukunci ta wurin takobi, sa’an nan za ku san cewa akwai shari’a.”
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.