Ayuba 10
1 “Na gaji da rayuwa; saboda haka bari in faɗi zuciyata gabagadi yadda raina yake jin ba daɗi.
Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2 Zan ce wa Allah, kada ka hukunta ni, amma ka gaya mini laifin da na yi maka.
Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3 Kana jin daɗin ba ni wahala, don me ka yashe ni, abin da ka halitta da hannunka, yayinda kake murmushi game da shirye-shiryen mugaye?
Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
4 Idanunka irin na mutum ne? Kana gani yadda mutum yake gani ne?
Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
5 Kwanakinka kamar na mutane ne, ko shekarunka kamar na mutane ne
Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
6 da za ka neme ni da laifi ka hukunta ni?
Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
7 Ko da yake ka san ba ni da laifi, kuma ba wanda zai iya cetona daga hannunka.
Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
8 “Da hannuwanka ka ƙera ni, kai ka halicce ni. Yanzu kuma kai za ka juya ka hallaka ni?
Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
9 Ka tuna cewa ka mulmula ni kamar yumɓu. Yanzu za ka mai da ni in zama ƙura kuma?
Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10 Ba kai ka zuba ni kamar madara ba, na daskare kamar cuku.
Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
11 Ka rufe ni da tsoka da fata, ka harhaɗa ni da ƙasusuwa da jijiyoyi?
Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12 Ka ba ni rai ka kuma yi mini alheri, kuma cikin tanadinka ka kula da ruhuna.
Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
13 “Amma wannan shi ne abin da ka ɓoye a zuciyarka, na kuma san abin da yake cikin zuciyarka ke nan.
И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
14 In na yi zunubi kana kallo na kuma ba za ka fasa ba ni horo ba don laifin da na yi.
Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
15 Idan ina da laifi, kaitona! Ko da ba ni da laifi, ba zan iya ɗaga fuskata ba, gama kunya ta ishe ni duk ɓacin rai ya ishe ni.
Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
16 In na ɗaga kaina, za ka neme ni kamar zaki ka sāke nuna al’ajabin ikonka a kaina.
И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17 Kana sāke kawo sababbin waɗanda za su ba da shaida a kaina kana ƙara haushinka a kaina; kana ƙara kawo mini hari.
Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
18 “Me ya sa ka fito da ni daga cikin uwata? Da ma na mutu kafin a haife ni.
Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
19 Da ma ba a halicce ni ba, da na mutu tun daga cikin cikin uwata na wuce zuwa kabari!
Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20 ’Yan kwanakina ba su kusa ƙarewa ba ne? Ka rabu da ni don in ɗan samu sukuni na ɗan lokaci
Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
21 kafin in koma inda na fito, ƙasa mai duhu da inuwa sosai,
Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
22 zuwa ƙasa mai duhun gaske, da inuwa da hargitsi, inda haske yake kamar duhu.”
У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
