Sòm 78
1 Yon Sòm a Asaph Koute, O pèp mwen an a lenstriksyon mwen. Panche zòrèy Ou vè pawòl a bouch mwen.
Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2 Mwen va ouvri bouch mwen avèk yon parabòl. Mwen va pale pawòl fonse a tan ansyen yo,
Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
3 ke nou te tande, konnen e ke papa zansèt nou yo te fè nou konprann.
Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4 Nou p ap kache yo a pitit nou yo, men nou va pale a jenerasyon k ap vini yo, tout lwanj SENYÈ a, fòs Li ak gran mèvèy ke Li te konn fè yo.
Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5 Paske Li te etabli yon temwayaj nan Jacob e te chwazi yon lwa an Israël, sou (sila) Li te kòmande papa zansèt nou yo pou yo ta enstwi yo a pitit pa yo.
Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6 Ke jenerasyon k ap vini an ta kab konnen. Menm pou (sila) ki poko fèt yo, pou yo ta kab leve e pale yo a pitit yo,
Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
7 pou yo kab mete konfyans yo nan Bondye e pa bliye zèv Bondye yo, men kenbe kòmandman Li yo.
Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8 Pou yo pa fè tankou papa zansèt yo, yon jenerasyon tèt di e rebèl, yon jenerasyon ki pa t gen kè fidèl, ki pa t gen lespri fidèl a Bondye.
И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
9 Fis a Éphraïm yo ki kon tire flèch, te pote banza yo. Sepandan, nan jou batay la, yo te fè bak.
Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
10 Yo pa t kenbe akò yo ak Bondye e te refize mache nan lalwa Li.
Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
11 Yo te bliye zèv Li yo avèk mirak ke Li te montre yo.
Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12 Li te fòje mirak yo devan zansèt yo, nan peyi Égypte la ak nan chan Tsoan an.
Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
13 Li te divize lanmè a e te fè yo pase ladann. Li te fè dlo yo kanpe wo tankou yon gwo pil.
Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14 Apre, Li te dirije yo avèk nwaj nan lajounen e nan tout nwit lan avèk limyè dife.
И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15 Li te fann wòch yo nan dezè a e te bay yo anpil dlo pou bwè tankou nan fon yo.
Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16 Li te fè parèt sous ki te pete sòti nan wòch la, e te fè dlo desann tankou larivyè.
Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17 Sepandan, yo te kontinye peche kont Li, e fè rebèl kont Pi Wo a nan dezè a.
Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
18 Konsa, nan kè yo, yo te pase Bondye a leprèv lè yo te mande manje selon dezi yo.
И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19 Wi, yo te pale kont Bondye. Yo te di: “Èske Bondye kapab prepare yon tab nan dezè a?
И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
20 Gade byen, Li te frape wòch la pou dlo kouri sòti e gwo sous yo t ap debòde. Èske Li kapab bay pen tou? Èske Li kab founi vyann pou pèp Li a?”
Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21 Pou sa, SENYÈ a te tande e te ranpli ak kòlè. Konsa, yon dife te limen kont Jacob, e chalè te monte tou kont Israël.
Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
22 Paske yo pa t kwè nan Bondye, e pa t mete konfyans yo nan delivrans Li.
Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
23 Men Li te kòmande nwaj anlè yo, e te louvri pòt syèl yo.
Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
24 Li te fè lamàn vin tonbe tankou lapli sou yo, pou yo manje e te bay yo manje soti nan syèl la.
И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25 Lòm te manje manje a zanj yo. Li te voye manje ba yo an abondans.
Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
26 Li te fè van lès la vante nan syèl yo e avèk pwisans Li, Li te dirije van sid la.
Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27 Li te fè tonbe vyann sou yo tankou lapli, tankou pousyè, menm zwazo ak zèl tankou sab lanmè.
И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
28 Alò, Li te kite yo tonbe nan mitan kan an, toupatou abitasyon yo.
Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
29 Konsa, yo te manje vant plen, e sa yo te mande, se sa Li te bay yo.
И наједоше се и даде им шта су желели.
30 Avan, yo te satisfè dezi yo, pandan manje a te toujou nan bouch yo,
Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31 kòlè Bondye te leve kont yo e te touye kèk nan pi vayan pami yo. Li te frape desann mesye pi chwazi Israël yo.
Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32 Malgre tout sa, yo te peche toujou, e pa t kwè nan zèv mèvèy Li yo.
Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
33 Akoz sa, Li te fè jou yo fini mal, e ane yo nan laperèz sibit.
И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34 Lè Li te touye yo, nan lè sa a, yo te chache Li. Yo te retounen chache Li ak dilijans.
Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35 Konsa, yo te sonje ke Bondye te wòch yo, e Pi Wo a, redanmtè yo.
И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
36 Men yo te twonpe Li ak bouch yo. Yo te manti a Li ak lang yo.
Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
37 Paske kè yo pa t fèm vè Li menm, ni yo pa t fidèl selon akò Li.
А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38 Men Li menm, akoz mizerikòd Li, te padone inikite yo, e pa t detwi yo. Wi, souvan Li te ralanti kòlè Li e pa t kite tout kòlè li vin leve.
Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
39 Konsa, Li te sonje ke se sèl chè yo te ye, yon van pase ki pa retounen ankò.
Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
40 Konbyen fwa yo te fè rebèl kont Li nan dezè a, e te fè L soufri lapèn la nan savann an!
Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
41 Anpil fwa, yo te pase Bondye a leprèv, epi te fè (Sila) Ki Sen A Israël la soufri doulè.
Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
42 Yo pa t sonje pwisans Li, ni jou ke Li te delivre yo nan men advèsè yo,
Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43 lè Li te akonpli mirak Li yo an Égypte ak mèvèy Li yo nan chan Tsoan an.
У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
44 Li te chanje rivyè yo an san. Konsa, nan sous yo, yo pa t kab bwè.
И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45 Li te voye pami yo mouch an gran kantite ki te devore yo, avèk krapo ki te detwi yo.
Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46 Li te bay chan rekòlt a chwalbwa a, ak pwodwi travay yo a krikèt la.
Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47 Li te detwi chan fwi yo ak lagrèl e bwa sikomò yo ak fredi.
Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48 Li te bay bèt yo tou a lagrèl e twoupo yo a loray.
Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49 Li te voye sou yo chalè kòlè Li, gwo kòlè avèk endiyasyon ak twoub, ak yon bann zanj ki pou detwi yo.
Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50 Li te fè yon chemen pou lakòlè Li. Li pa t epagne nanm yo de lanmò, men te bay lavi yo a gwo fleyo.
Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51 Li te frape di tout premye ne an Égypte yo, premye sòti a fòs kouraj yo nan tant a Cham yo.
Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52 Men Li te mennen fè sòti pwòp pèp li a tankou mouton. Li te dirije yo nan dezè a tankou yon twoupo.
И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53 Li te dirije yo avèk swen pou yo pa pè, men lanmè te vale lènmi yo.
Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54 Konsa, Li te mennen yo nan peyi sen Li an, vè peyi ti kolin ke men dwat Li te vin posede a.
И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55 Anplis, li te chase nasyon yo devan yo, te pataje pou yo yon eritaj selon mezi li, e te fè tribi Israël yo abite nan tant yo.
Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56 Sepandan, yo te tante e fè rebèl kont Bondye Pi Wo a, e pa t kenbe temwayaj Li yo,
Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57 men te vire fè bak e te aji nan malveyans tankou papa zansèt yo. Yo te vire akote tankou yon banza ki tòde.
Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58 Paske yo te pwovoke Li avèk wo plas yo, e te fè L jalou avèk imaj taye yo.
Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
59 Lè Bondye te tande, Li te vin ranpli avèk kòlè, e te vin deteste Israël anpil.
Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60 Jiskaske Li te abandone abitasyon Silo, tant ke li te konn monte pami lòm nan,
Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
61 e te bay yo menm ki te fòs Li, an kaptivite, glwa Li nan men advèsè a.
И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
62 Anplis, Li te livre pèp Li a de nepe e te vin ranpli avèk kòlè kont eritaj Li a.
И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
63 Dife te devore jennonm Li yo e vyèj Li yo pa t gen chan maryaj.
Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
64 Prèt Li yo te tonbe pa nepe e Vèv Li yo pa t kab kriye.
Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65 Konsa, SENYÈ a te leve tankou se nan dòmi Li te ye, tankou yon gèrye ki rele fò akoz diven.
Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66 Li te pouse advèsè Li yo fè bak. Li te mete sou yo yon repwòch ki pa t ap fini menm.
И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
67 Anplis, Li te rejte tant Jospeh la, ni pa t chwazi tribi Éphraïm nan.
И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
68 Men Li te chwazi tribi Juda a, Mòn Sion ke Li te renmen anpil la.
Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69 Li te bati sanktiyè Li tankou wotè mòn yo, tankou latè ke Li te etabli jis pou tout tan an.
И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
70 Anplis, Li te chwazi David, sèvitè Li a. Li te pran l sòti nan Pak mouton yo,
И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71 sòti nan okipe mouton k ap fè pitit, avèk ti mouton nouris, Li te mennen li, pou vin bèje Jacob, pèp Li a, avèk Israël, eritaj Li a.
И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
72 Konsa, Li te fè bèje yo selon entegrite kè l, e te gide yo avèk men abil li.
И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
