Sòm 147
1 Louwe SENYÈ a! Paske li bon pou chante lwanj a Bondye nou an. Paske se agreyab epi lwanj Li se dous.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 SENYÈ a ap ranfòse Jérusalem. Li ranmase egzile Israël yo.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Li geri (sila) ak kè kase yo e mete pansman sou blesi yo.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Li konte fòs kantite zetwal yo. Li bay non a yo tout.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Gran se SENYÈ nou an e Li ranpli ak fòs. Bon konprann Li an san limit nèt.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 SENYÈ a bay soutyen a aflije yo. Li fè mechan yo bese desann jis rive atè.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Chante a SENYÈ a ak remèsiman. Chante lwanj a Bondye nou an sou gita,
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 ki kouvri syèl la ak nwaj yo, ki founi lapli pou tè a, ki fè zèb yo grandi sou mòn yo.
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Li bay bèt la manje li, ak jenn kòbo k ap kriye yo.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Li pa pran plezi nan fòs cheval la. Li pa pran plezi nan janm a moun.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 SENYÈ a bay favè a (sila) ki krent Li yo, (sila) ki tann lanmou dous Li yo.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Louwe SENYÈ a, O Jérusalem! Louwe Bondye ou a, O Sion!
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Paske Li te fòtifye ba fè nan pòtay ou yo; Li te beni fis ou yo anndan w.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Li fè lapè anndan lizyè ou yo. Li satisfè ou ak meyè kalite ble.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 Li voye lòd Li sou latè. Pawòl Li kouri byen vit.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Li bay lanèj kon lenn. Li gaye lawouze glase kon sann.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 Li jete voye glas Li kon ti mòso. Se kilès ki kab kanpe devan fredi Li a?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Li voye pawòl Li pou fonn yo. Li fè van Li soufle e dlo yo koule.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Li deklare pawòl Li yo a Jacob, règleman Li yo ak òdonans Li yo a Israël.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Li pa t aji konsa avèk okenn lòt nasyon. Selon òdonans Li yo, yo pa konnen yo. Louwe SENYÈ a!
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
