< Sòm 139 >

1 Pou direktè koral la; Yon Sòm David O SENYÈ, Ou te sonde mwen e te konnen mwen.
За първия певец. Давидов псалом. Господи, опитал си ме и познал си ме.
2 Ou konnen lè m chita ak lè m leve. Ou konprann panse mwen yo de lwen.
Ти познаваш сядянето ми и ставането ми; Разбираш помислите ми от далеч,
3 Ou konn egzamine chemen mwen fè avèk kouche mwen, e rekonèt bagay pi entim nan chemen mwen yo.
Издирваш ходенето ми и лягането ми, И знаеш всичките ми пътища.
4 Menm avan mwen gen yon pawòl sou bouch mwen, Men gade, O SENYÈ, Ou konnen tout li menm.
Защото докато думата не е още на езика ми, Ето, Господи, Ти я знаеш цяла.
5 Ou fin antoure mwen ni devan, ni dèyè e Ou te poze men Ou sou mwen.
Ти си пред мен и зад мен, И турил си върху мене ръката Си.
6 Konesans konsa twò mèvèye pou mwen. Li twò wo. Mwen pa kab rive kote l.
Това знание е прочуто за мене; Високо е; не мога да го стигна.
7 Kibò mwen kab ale kite lespri Ou? Oswa kibò mwen kab sove ale pou m ta kite prezans Ou?
Къде да отида от твоя Дух? Или от присъствието Ти къде да побягна?
8 Si mwen monte nan syèl la, Ou la. Si m fè kabann mwen nan sejou mò yo, men vwala, Ou la. (Sheol h7585)
Ако възляза на небето, Ти си там; Ако си постеля в преизподнята и там си Ти. (Sheol h7585)
9 Si mwen pran zèl nan maten, si m ta rete nan pati lanmè pi lwen an,
Ако взема крилата на зората И се заселя в най-далечните краища на морето,
10 menm la, se men Ou k ap mennen mwen, e se men dwat Ou k ap kenbe m.
Там ще ме води ръката Ти, И Твоята десница не ме държи.
11 Si mwen di: “Anverite, tenèb la va kouvri mwen, e limyè ki antoure mwen an va vin fènwa,”
Ако река: Поне тъмнината ще ме покрие, И светлината около мене ще стане на нощ,
12 menm tenèb la pa tenèb pou Ou, e fènwa a klere menm jan ak lajounen. Tenèb ak limyè se menm pou Ou menm.
То и самата тъмнина не укрива нищо от Тебе, А нощта свети като деня; За Тебе тъмнината и светлината са безразлични.
13 Paske se Ou menm ki te fòme pati anndan m yo. Ou te tise mwen, pyese m soti nan vant Manman m.
Защото Ти си образувал чреслата ми, Обвил си ме в утробата на майка ми.
14 Mwen va bay Ou anpil remèsiman, paske mwen fèt yon fason mèvèye. Zèv Ou yo depase bon konprann e nanm mwen byen konnen sa.
Ще Те славя, защото страшно и чудно съм направен; Чудни са Твоите дела, И душата ми добре знае това.
15 Fòm mwen pa t kache a Ou menm lè m te fèt nan sekrè a, e tise kon mèvèy etonnan nan fon tè a.
Костникът ми не се укри от Тебе, Когато в тайна се работех, И в дълбочина на земята ми се даваше разнообразната ми форма.
16 Zye Ou te wè matyè san fòm mwen. Epi nan liv Ou a, te deja ekri tout jou ki te òdone pou mwen yo, menm lè youn nan yo potko fin rive.
Твоите очи видяха необразуваното ми вещество; И в твоята книга бяха записани Всичките ми определени дни, Докато още не съществуваше ни един от тях.
17 Anplis, SENYÈ, a la presye se panse Ou yo yo pou mwen! A la gran, yo gran anpil!
И колко скъпоценни за мене са тия Твои помисли, Боже! Колко голямо е числото им!
18 Si m te konte yo, yo t ap an kantite depase sab. Lè m leve nan dòmi, mwen toujou avèk Ou.
Ако бях поискал да ги изброя, те са по-многобройни от пясъка; Събуждам ли, се още съм с Тебе.
19 O ke Ou ta touye mechan yo, O Bondye. Soti sou mwen, O moun ki vèse san.
Непременно ще поразиш нечестивите Боже; Отдалечете се, прочее, от мене, мъже кръвопийци.
20 Paske yo pale kont Ou ak mechanste, e lènmi Ou yo pran non Ou an ven.
Защото говорят против Тебе нечестиво, И враговете Ти се подигат против Тебе заради суета.
21 Èske m pa rayi (sila) ki rayi Ou yo, O SENYÈ? Epi èske mwen pa t blese menm de (sila) ki leve kont Ou yo?
Не мразя ли, Господи, ония, които мразят Тебе? И не гнуся ли се от ония, които се подигат против Тебе?
22 Mwen rayi yo ak yon rayisman ale nèt. Yo devni lènmi m.
Със съвършена образа ги мразя, За неприятели ги имам.
23 Sonde mwen, O Bondye e konnen kè mwen. Mete mwen a leprèv e konnen panse mwen yo.
Изпитай ме, Боже, и познай сърцето ми; Опитай ме, и познай мислите ми;
24 Konsa, wè si gen okenn move chemen nan mwen e mennen mwen nan chemen etènèl la.
И виж дали има в мене оскърбителен път; И води ме по вечен път.

< Sòm 139 >