Sòm 123

1 Yon chan pou monte vè tanp lan. A Ou menm, mwen leve zye mwen, O Ou menm ki chita sou twòn Ou nan syèl la!

K tebi podižem oèi svoje, koji živiš na nebesima!

2 Men gade, jan zye a sèvitè yo rete sou men a mèt yo, Jan zye a yon sèvant sou men mètrès li, Se konsa, zye nou ye vè SENYÈ a, Bondye nou an, jiskaske li fè nou gras.

Kao što su oèi slugama uprte u ruku gospodara njihovijeh, kao oèi sluškinjine u ruku gospoðe njezine, tako su oèi naše u Gospoda Boga našega, dok se smiluje na nas.

3 Bannou gras, O SENYÈ, bannou gras, paske nou ranpli ak mepriz.

Smiluj se na nas, Gospode, smiluj se na nas, jer smo se dovoljno napitali sramote;

4 Nanm nou ranpli ak ensilt a (sila) ki alèz yo, avèk mepriz a (sila) ki plen ògèy yo.

Dovoljno se napitala duša naša ruga od ponositijeh, i sramote od oholijeh.