Sòm 120

1 Yon chanson pou monte vè tanp lan Nan gran twoub mwen an, mwen te kriye a SENYÈ a. Li te reponn mwen.

Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

2 Delivre nanm mwen, O SENYÈ, de lèv k ap bay desepsyon, de lang ki plen manti yo.

Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.

3 Kisa pou W ta resevwa, e kisa pou m ta fè ou, O lang mansonjè?

Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?

4 Flèch pwent file a gèrye yo, avèk chabon pye gayak tou limen.

Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.

5 Malè a mwen, paske mwen demere nan tant a Méschec, Paske mwen rete pami tant a Kédar yo!

Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.

6 Nanm mwen gen demè li avèk (sila) ki rayi lapè yo pandan twòp tan.

Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.

7 Mwen vle lapè, men lè m pale, se lagè yo pito.

Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.