< Sòm 114 >
1 Lè Israël te sòti an Égypte, lakay Jacob soti de yon pèp lang etranje,
Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђег,
2 Juda te vin sanktiyè Li a, Israël, wayòm Li.
Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област Његова.
3 Lanmè a te gade e te sove ale. Jourdain an te vire fè bak.
Море виде и побеже; Јордан се обрати натраг.
4 Mòn yo te sote tankou belye, kolin yo tankou ti mouton.
Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци.
5 Sa k pase ou menm, O lanmè, ke ou te sove ale konsa? O Jourdain an, ke Ou te vire fè bak konsa?
Шта ти би, море, те побеже и теби, Јордане, те се обрати натраг?
6 O mòn yo, ke ou sote tankou belye konsa? O kolin yo, tankou ti mouton konsa?
Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци?
7 Pran tranble, O latè, devan SENYÈ a, Devan Bondye a Jacob la,
Пред лицем Господњим дрхћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљевог.
8 Ki te fè wòch la devni yon ma dlo, wòch silèks la yon sous k ap koule.
Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени.