Pwovèb 31
1 Pawòl a wa Lemuel yo; pwofesi ke manman li te ansegne li a:
瑪薩的君王肋慕耳的格言，是他母親教給他的：
2 “O fis mwen an! O fis a vant mwen an! O fis a ve mwen yo!
我兒! 我的親生兒! 我的長子肋慕耳! 我許願所得的孩子! 我可給你說些什麼﹖
3 Pa bay fòs ou a fanm, ni wout ou a sila ki konn detwi wa yo.
你不要將你的精力，為女人而消耗；也不要為君王的宮女，白費你的血氣。
4 Se pa pou wa yo, O Lemuel, se pa pou wa yo bwè diven, ni pou chèf yo ta bwè diven,
肋慕耳! 清酒不宜於君王，醇酒不宜於公侯，
5 Paske y ap bwè epi vin bliye dekrè ki te fèt la, e tòde dwa a sila ki aflije yo.
免得在酒興之餘，輕易將法律忘掉，顛倒窮人的是非。
6 Bay bwason fò a sila k ap peri a, ak diven a sila ki gen lavi anmè a.
應將醇酒給與哀慟欲絕的人，應將清酒給與心靈痛楚的人，
7 Kite li bwè pou bliye mizè li e pa sonje pwoblèm li ankò.
好叫他們喝了，完全忘掉自己的貧乏，不再記憶自己的憂苦。
8 Ouvri bouch ou pou bèbè a; pou dwa yo a tout sila ki san sekou.
你應為啞吧開口，為被棄的人辯護；
9 Ouvri bouch ou, fè jijman ak dwati, e defann dwa a aflije yo ak endijan an.”
你應開口秉公行審，應為貧苦弱小辯護。
10 Yon madanm ki ekselan, se kilès ki ka twouve li? Paske valè li depase bijou.
賢淑的婦女，有誰能找到﹖她本身價值，遠勝過珠寶。
11 Kè a mari li mete konfyans nan li e li p ap manke reyisi.
她的丈夫對她衷心信賴，一切所需從來不會缺少。
12 Li fè l sa ki bon e pa sa ki mal pandan tout jou lavi li.
她一生歲月，只叫他幸福，不給他煩惱。
13 Li chache lèn ak len e travay avèk men l ak kè kontan.
她弄來羊毛細麻，愉快地親手勞作。
14 Li tankou bato komès; li mennen manje li soti byen lwen.
她宛如一隻商船，由遠處運來食糧。
15 Anplis, li leve pandan li toujou fènwa pou bay manje a tout lakay li, ak yon pòsyon pou sèvant li yo.
天還未明，她已起身，為給家人分配食物，給婢女們分派家務。
16 Li konsidere yon chan e achte li. Ak benefis travay li, li plante yon chan rezen.
她看中一塊田地，就將它買了來，以雙手所得的收入，栽植了葡萄園。
17 Li mare senti l ak gwo fòs pou fè bra li vin fò.
她以勇力束腰，增強自己臂力。
18 Li santi ke siksè li bon; lanp li pa janm etenn lannwit.
她發覺自己經營生利，她的燈盞夜間仍不熄滅。
19 Li lonje men l vè aparèy tise a e men l kenbe l.
她手執紡錘，手指旋轉紗錠。
20 Li lonje men l vè pòv yo avèk sila ki gen bezwen an.
對貧苦的人，她隨手賙濟；對無靠的人，她伸手扶助。
21 Lakay li pa fè krent pou lanèj, paske tout lakay abiye an wouj.
為自己的家人，她不害怕風雪，因為全家上下，都穿雙料衣裳。
22 Li fè kouvèti pou tèt li; tout vètman li se twal fen blan ak mov.
她為自己做了華麗的舖蓋，身穿的是細麻和紫錦的衣裳。
23 Mari li byen rekonèt nan pòtay lavil yo, lè l chita pami ansyen a peyi yo.
她的丈夫與當地長老同席，在城門口深為眾人所認識。
24 Li fè vètman an len pou vann yo, e founi sentiwon a tout komèsan yo.
她紡織紗布予以出售，又製造腰帶賣與商賈。
25 Fòs ak respè se abiman li e li souri a lavni.
剛毅和尊嚴是她的服飾，一念及將來便笑容滿面。
26 Li ouvri bouch li avèk sajès e enstriksyon ladousè sou lang li.
她一開口即傾吐智慧，舌上常有仁慈的訓誨。
27 Li gade byen tout afè lakay li e li pa manje pen laparès.
她不斷督察家務，從不白吃閒飯。
28 Pitit li yo leve e beni li; mari li tou ba li gwo lwanj pou di l:
她的子女起來向她祝福，她的丈夫對她讚不絕口：「
29 “Anpil fi te fè byen bon; men ou pi bon anpil pase yo tout.”
賢淑的女子很多，唯有你超群群出眾。」
30 Chàm konn twonpe e bèlte konn vanite; men se fanm nan ki krent SENYÈ a k ap resevwa lwanj.
姿色是虛幻，美麗是泡影；敬畏上主的女人，纔堪當受人讚美。
31 Ba li sa ke men l te pwodwi, epi kite zèv li yo fè lwanj li nan pòtay yo.
願她享受她雙手操勞的成果! 願她的事業在城門口使她受讚揚!
