Pwovèb 28
1 Mechan yo sove ale lè pa gen k ap kouri dèyè yo; men moun dwat yo gen kouraj kon lyon.
Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
2 Pa transgresyon a yon pèp, chèf peyi yo vin anpil; men lòd se etabi pa yon nonm bon konprann ak konesans.
Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
3 Yon moun pòv ki peze malere se tankou gwo lapli ki lave tè a san kite anyen.
Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
4 Sila ki abandone lalwa a bay lwanj a moun mechan; men sila ki kenbe lalwa a va kanpe devan yo.
Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
5 Moun mechan yo pa konprann lajistis; men sila ki chache SENYÈ yo konprann tout bagay.
Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
6 Pi bon se malere ki mache ak ladwati a pase sila ki kwochi a, menm si l gen anpil richès.
Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
7 Sila ki kenbe lalwa a se yon fis ak bon konprann; men sila ki fè zanmi ak moun voras fè papa l wont.
Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
8 Sila ki agrandi richès li avèk enterè sou lajan, ranmase li pou sila k ap fè gras a malere a.
Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
9 Sila ki vire zòrèy li pou pa koute lalwa a, menm lapriyè li abominab.
Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
10 Sila ki egare moun dwat la nan move chemen an va li menm tonbe nan pwòp fòs li; men sila ki san tò a, va gen bon eritaj.
Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
11 Mesye rich la saj nan pwòp zye l; men malere ki gen bon konprann nan wè l jis li sonde l nèt.
Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
12 Lè moun ladwati a gen viktwa, gen anpil glwa; men lè mechan yo leve tout moun kache kò yo.
Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
13 Sila ki kache transgresyon li yo, p ap fè pwogrè; men sila ki konfese yo e kite yo, va jwenn konpasyon.
Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
14 A la beni se sila ki toujou gen lakrent Bondye a! Men sila ki fè kè l di, va tonbe nan malè.
Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
15 Tankou lyon k ap rele fò ak lous k ap atake, se konsa yon chèf mechan ye sou yon pèp malere.
Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
16 Yon gouvènè ki peze pèp la manke bon konprann; men sila ki rayi richès ki pa jis, pwolonje jou li yo.
Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
17 Yon nonm ki twouble ak koupabilite san moun va yon fijitif jiskaske li mouri. Pinga pèsòn ba li soutyen.
Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
18 Sila ki mache san tò a va delivre; men sila ki kwochi a va tonbe byen vit.
Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
19 Sila ki laboure tè a va gen anpil manje; men sila ki swiv vanite va jwenn anpil mizè.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
20 Yon nonm fidèl va gen anpil benediksyon; men sila ki fè vit pou jwenn richès, p ap chape anba pinisyon.
Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
21 Montre patipri pa bon, paske yon sèl mòso pen ka fè yon moun transgrese.
Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
22 Yon nonm ak move zye kouri dèyè richès e li pa konnen kisa k ap rive li.
Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
23 Sila ki bay yon moun repwòch va jwenn plis favè pase sila ki fè flatè ak lang li an.
Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
24 Sila ki vòlè papa li oswa manman l epi di: “Sa pa yon transgresyon”, se parèy ak yon moun ki detwi.
Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
25 Yon nonm awogan ap pwovoke konfli; men sila ki mete konfyans nan SENYÈ a va pwospere.
Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
26 Sila ki mete konfyans nan pwòp kè li a se yon moun fou; men sila ki mache ak sajès la va delivre.
Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
27 Sila ki bay a malere a p ap janm manke; men sila ki fèmen zye l ap jwenn anpil malediksyon.
Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
28 Lè mechan yo leve, pèp la kache kò yo; men lè yo peri moun dwat yo vin plis.
Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
