< Pwovèb 21 >

1 Kè a wa a se tankou kanal dlo nan men SENYÈ a; Li vire l kote Li vle.
君王的心在上主手裏,有如水流,可隨意轉移。
2 Chemen a yon moun bon nan pwòp zye li; men SENYÈ a peze kè yo.
人對自己的行為,都自覺正直;但審察人心的,卻是上主。
3 SENYÈ a pito ladwati ak lajistis plis pase sakrifis.
秉公行義,比獻祭獻更悅上主。
4 Zye ki leve wo ak kè ki plen ògèy; lanp a mechan yo se peche.
傲慢的眼睛,驕傲的心靈,惡人的炫耀,無非是罪惡。
5 Plan a dilijan an mennen byen si, vè avantaj; men tout moun ki aji san reflechi va, san dout, vin pòv.
熟思的人,必足以致富;草率的人,必貧困纏身。
6 Ranmase anpil byen ak lang k ap bay manti se yon vapè k ap sove ale, k ap kouri dèyè lanmò.
以謊言偽語騙得的財寶,是浮雲輕煙,死亡的羅網。
7 Vyolans a mechan yo va trennen yo fè yo pati, akoz yo refize aji ak jistis.
惡人的暴戾,必殃及自身,因他們不肯去履行正義。
8 Chemen a yon moun koupab kwochi; men pou sila ki san tach la, kondwit li dwat.
惡人的道路,歪曲邪僻;正人的行為,正直適中。
9 Li pi bon pou viv nan ti kwen sou twati a pase nan yon kay ak yon fanm k ap fè kont tout tan.
寧願住在屋頂的一角,不願與吵婦同居一室。
10 Nanm a mechan an vle mal; vwazen li an pa twouve gras nan zye l.
惡人的心靈,只求邪惡;對自己友伴,毫不關懷。
11 Lè mokè a vin pini, moun san konprann nan vin saj; men lè moun saj la enstwi, li resevwa konesans.
輕狂人遭受處罰,幼稚者將得明智;智慧人接受教訓,更增加自己知識。
12 Lè sila ki dwat, pran an konsiderasyon kay mechan an, afè mechan an vin detwi nèt.
正義的上主監視惡人的家,且使惡人們都陷於災禍中。
13 Sila ki fèmen zòrèy li a kri aflije a, va vin kriye pou kont li, men li p ap jwenn repons.
誰對窮人的哀求,充耳不聞,他呼求時,也不會得到應允。
14 Yon kado vèse an sekrè kalme fachez, e yon anba tab ki glise rive, bese gwo kòlè.
暗中相送的饋贈,可平息忿怒;投入懷中的禮物,可平息狂怒。
15 Aplike lajistis se yon plezi pou moun dwat; men se yon gwo laperèz pou malfektè inikite yo.
秉公行義,能叫義人喜樂;但為作惡的人,卻是恐懼。
16 Yon nonm egare ki kite chemen bon konprann nan, va jwenn repo nan asanble mò yo.
凡遠離明智道路的人,必居於幽靈的集會中。
17 Sila ki renmen plezi, va vin pòv; sila ki renmen diven ak lwil, p ap janm rich.
貪愛享樂的人,必遭受窮困;喜愛酒油的人,必不會致富。
18 Mechan an se yon ranson pou moun dwat yo; e sila ki fè trèt la pou sila ki kanpe janm.
惡人必將為義人作贖金,敗類也將替君子作代價。
19 Li pi bon pou rete nan dezè pase viv ak yon fanm k ap agase moun tout tan.
與好爭易怒的女人同居,倒不如獨自住在曠野裏。
20 Gen bèl trezò ak lwil nan abitasyon a moun saj la; men, moun san konprann nan vale tout.
珍貴的寶藏和油,積藏在智者家裏;但糊塗愚昧的人,卻將之消耗淨盡。
21 Sila ki swiv ladwati ak fidelite a jwenn lavi, ladwati ak lonè.
追求正義和仁慈的人,必將獲得生命與尊榮。
22 Yon nonm saj monte sou miray vil pwisan, e fè tonbe sitadèl la ki te bay yo konfyans.
智者必登上勇士的城邑,攻破城邑所憑倚的保壘。
23 Sila ki veye bouch li ak lang li pwoteje nanm li kont gwo twoub.
誰謹守自己的口舌,心靈必能免受煩惱。
24 Ògèy, Monte Tèt Wo, Mokè; men tit a sila ki aji nan ògèy ak ensolans yo.
高傲的人名叫「狂人」,他行事必極端蠻橫。
25 Se volonte a parese a ki fè l mouri, paske men li refize travay;
怠惰人的手不肯操作,必為他的願望所扼殺。
26 Gen moun tout lajounen kap anvi yon bagay, pandan moun dwat yo ap vèse bay san rete.
貪婪的人,終日貪婪;正義的人,廣施不吝。
27 Sakrifis a mechan yo abominab; se konbyen anplis, lè l pote ak movèz fwa.
惡人的祭獻,已是可憎;若懷惡而獻,更將如何﹖
28 Yon fo temwen va peri; men sila ki koute verite a va pale ak letènite.
作假見證的人,必要滅亡;但善於聽的人,纔可常言。
29 Moun mechan an afiche yon figi brav; men pou moun ladwati a, chemen li an sèten.
邪惡的人,常裝腔作勢;正直的人,卻舉止檢點。
30 Nanpwen sajès, ni bon konprann, ni konsèy kont SENYÈ a.
任何智慧、才略或計謀,都不能與上主相對抗。
31 Cheval la prepare pou jou batay la; men viktwa a se nan men SENYÈ a.
招兵買馬,是為作作戰之日;但是勝利,卻由上主指使。

< Pwovèb 21 >