Pwovèb 15
1 Yon repons ki dous kalme kòlè; men yon mo sevè pwovoke gwo fache.
溫和的回答，平息忿怒；激昂的言語，使人動怒。
2 Lang a saj la gen pou mèt, konnesans; men bouch a sila ki manke konprann nan eksprime foli.
智慧者的舌，廣傳智慧；愚昧人的口，吐露愚昧。
3 Zye a SENYÈ a tout kote; L ap veye sa ki bon ak sa ki mal.
上主的眼目，處處都在；善人和惡人，他都監視。
4 Yon lang ki kalme se yon pyebwa lavi; men si l gen desepsyon, l ap kraze lespri.
撫慰的言辭，有如生命樹；刻薄的言語，能刺傷人心。
5 Yon moun ensanse refize disiplin a papa l; men sila ki aksepte repwòch gen sajès.
愚蠢的人，輕視父親的管教；遵守規勸的，為人必精明。
6 Gran richès twouve nan kay a moun dwat yo; men gwo twoub se salè a mechan an.
在義人家裏，財產豐富；惡人的收入，必遭毀滅。
7 Lèv a moun saj yo gaye konesans; men se pa konsa ak kè moun ensansib yo.
智慧人的唇，散播智識；愚昧人的心，實不可靠。
8 Sakrifis a mechan an abominab a SENYÈ a; men lapriyè moun dwat yo se gwo plezi Li.
上主厭惡惡人的祭獻，卻喜悅正直人的祈禱。
9 Chemen mechan an abominab a SENYÈ a; men Li renmen sila ki chache ladwati a.
上主厭惡惡人的道路，卻喜愛追求正義的人。
10 Pinisyon byen di ap tann sila ki abandone chemen an; sila ki rayi korije a va mouri.
離棄正道的，必遭嚴罰；憎恨規勸的，只有死亡。
陰府和冥域，都明擺在上主面前，何況世人的心懷! (Sheol h7585)
12 Sila ki moke a pa renmen sila ki fè l repwòch la; li pa janm ale kote moun saj.
輕狂者不愛受人指責，也不願與智慧人往來。
13 Kè ki gen lajwa fè figi moun rejwi; men lè kè a tris, lespri a vin brize.
心中愉快，使面容煥發；心中悲傷，精神即頹喪。
14 Lespri a moun entèlijan an chache konesans; men bouch a moun sòt la, manje foli.
明達人的心，尋求智識；愚昧人的口，飽食昏愚。
15 Tout jou aflije yo move; men yon kè kontan se yon fèt ki pa janm sispann.
心情憂傷的，日日困坐愁城；心胸暢快的，時時如享喜宴。
16 Pi bon se piti ak lakrent SENYÈ a, pase gwo richès ak gwo twoub ladann.
少有財寶而敬畏上主，勝於富有財寶而諸多煩惱。
17 Pi bon se yon plato legim avèk lanmou, pase yon bèf gra ak rayisman.
有情吃蔬菜，勝於無情食肥牛。
18 Yon nonm ki kolerik pwovoke konfli; men sila ki lan nan kòlè a kalme yon kont.
易怒的人，常引起爭端；含忍的人，卻平息爭論。
19 Wout a parese a se tankou yon ran pikan; men pa a moun dwat la se yon gran chemen.
懶惰人的道路，有如荊棘籬笆；正直人的行徑，卻是康莊大道。
20 Yon fis ki saj fè papa l kontan; men yon gason ensanse meprize manman l.
智慧的兒子，是父親的喜樂；只有愚昧人，輕視自己的母親。
21 Foli se gwo plezi pou sila ki manke bon konprann nan; men yon nonm ak bon konprann mache dwat.
無知的人，以愚昧為樂；明智的人，卻直道而行。
22 San konsèy, plan yo vin jennen; men ak anpil konseyè, yo vin reyisi.
缺乏考慮，計劃必要失敗；謀士眾多，策略方克有成。
23 Yon nonm jwenn kè kontan nan yon repons ki jis, e a la bèl yon mo livre nan pwòp lè li bèl!
應對得當，自覺快慰；言語適時，何其舒暢!
生命之路使明智人向上，為此他能避免向下的陰府。 (Sheol h7585)
25 SENYÈ a va demoli kay moun ògeye a; men L ap etabli lizyè vèv la.
上主將拆毀驕傲人的房屋，卻要堅定寡婦的地界。
26 Plan mechan yo abominab a SENYÈ a; men pawòl agreyab yo san tach.
邪惡的陰謀，為上主所憎惡；溫良的言語，卻為他所喜悅。
27 Sila ki fè pwofi ak movèz fwa a, twouble pwòp lakay li; men sila ki rayi afè anba tab la, va viv.
貪求財貨的，困擾自己的家庭；憎惡饋贈的，生活必能安定。
28 Kè a moun dwat la reflechi anpil pou bay repons; men bouch a mechan an fè anpil move bagay vin parèt.
義人的心，只默思善事；惡人的口，只吐露惡語。
29 SENYÈ a lwen mechan an; men Li tande lapriyè a moun dwat yo.
上主遠離惡人，卻俯聽義人的祈禱。
30 Zye klè fè kè kontan; bòn nouvèl kon mete grès sou zo.
晶瑩的目光，使人心曠神怡；美好的訊息，使人筋骨壯健。
31 Zòrèy k ap koute repwòch ap viv; zore ki koute koreksyon ap alèz pami saj yo.
喜聽有益生命勸戒的人，必得列於智慧人的中間。
32 Sila ki neglije disiplin meprize pwòp tèt li; men sila ki koute repwòch ranmase bon konprann.
避免教導的，是作賤自己；聽從規勸的，必獲得機智。
33 Lakrent SENYÈ a se enstriksyon ki bay sajès; avan onè, fòk imilite.
敬畏上主，是智慧的導師；謙卑自下，是榮耀的先聲。
