Pwovèb 14
1 Fanm saj la bati kay li, men fanm ensanse a demoli li ak pwòp men li.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 Sila ki mache nan ladwati a gen lakrent SENYÈ a; men sila ki fè chemen kwochi a meprize li.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 Nan bouch a moun sòt la, se yon baton pou do li; men lèv a saj yo va pwoteje yo.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Kote nanpwen bèf, manjwa a pwòp; men se fòs a bèf la ki fè richès.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 Yon temwen fidèl p ap bay manti; men yon fo temwen pale manti.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 Yon mokè chache sajès, e li pa jwenn anyen; men konesans fasil pou sila ki gen bon konprann nan.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Kite prezans a yon moun ensanse, sinon ou p ap rekonèt pawòl a saj yo.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 Sajès a moun rezonab la se pou l konprann chemen li; men betiz a moun ensanse a se desepsyon.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 Moun ensanse kontwole peche kon jwèt; men pami moun dwat yo, gen bòn volonte.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 Kè a konnen pwòp amètim ak bonè li; men ak lòt, sa p ap pataje.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 Lakay mechan yo va detwi; men tant a moun dwat la va fleri.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 Gen yon chemen ki sanble bon pou lòm; men fen li se chemen lanmò an.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Menm lè bouch ri, kè a ka gen doulè, e lajwa kon fini nan tristès.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 Kè a ki pa fidèl va jwen rekonpans pou pwòp chemen li; men yon bon moun va rekonpanse pou sa li fè a.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 Moun san konprann kwè nan tout bagay; men yon nonm k ap refleshi veye pa li yo.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 Yon nonm saj fè atansyon pou l vire kite mal; men yon moun fou plen ògèy; li pa pè anyen.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 Yon nonm kolerik aji nan foli, e yon nonm kokèn va rayi pa lòt yo.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 Moun san konprann yo gen foli kon eritaj; men moun rezonab lan kouwone ak konesans.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 Mal la va bese devan sa ki bon an; e mechan an devan pòtay a moun dwat la.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 Malere a vin rayi menm pa vwazen li; men moun gwo kòb gen anpil zanmi.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 Sila ki meprize vwazen li fè peche; men sila ki fè gras a malere a, beni.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Èske sila ki fòmante mechanste a, pa egare? Men ladousè avèk verite se pou sa yo ki fè sa ki bon.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 Nan tout travay gen pwofi; men pale anpil mennen nan povrete.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 Kouwòn saj yo se richès yo; men betiz moun ensanse se foli yo.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 Yon vrè temwen sove lavi a moun; men sila ki pale manti pase moun nan betiz.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 Nan lakrent SENYÈ a, gen gwo konfyans; e pitit li yo va jwenn sekou.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 Lakrent SENYÈ a se yon fontèn dlo lavi, pou moun ka evite pèlen lanmò yo.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 Nan fòs kantite a pèp yo se glwa a yon wa, men afè prens ki manke moun gate nèt.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 Sila ki lan nan kòlè a, gen gwo konprann; men sila ki fè fache vit, leve foli byen wo.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 Yon kè trankil se lavi pou kò a; men pasyon fè tout zo yo pouri.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 Sila ki oprime malere a ap vekse Kreyatè li; men sila ki gen bonte anvè pòv la, onore L.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 Mechan an jete anba pa malfezans li; men moun ladwati a gen sekou lè l mouri.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 Sajès se nan kè a sila ki gen bon konprann nan; menm moun ensanse yo, nan kè, yo konnen.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Ladwati leve yon nasyon; men peche se yon gwo wont pou yon pèp.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 Favè a wa a se anvè sèvitè ki aji ak sajès; men kòlè li se anvè sila ki fè gwo wont.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
