Pwovèb 14
1 Fanm saj la bati kay li, men fanm ensanse a demoli li ak pwòp men li.
智慧妇人建立家室； 愚妄妇人亲手拆毁。
2 Sila ki mache nan ladwati a gen lakrent SENYÈ a; men sila ki fè chemen kwochi a meprize li.
行动正直的，敬畏耶和华； 行事乖僻的，却藐视他。
3 Nan bouch a moun sòt la, se yon baton pou do li; men lèv a saj yo va pwoteje yo.
愚妄人口中骄傲，如杖责打己身； 智慧人的嘴必保守自己。
4 Kote nanpwen bèf, manjwa a pwòp; men se fòs a bèf la ki fè richès.
家里无牛，槽头干净； 土产加多乃凭牛力。
5 Yon temwen fidèl p ap bay manti; men yon fo temwen pale manti.
诚实见证人不说谎话； 假见证人吐出谎言。
6 Yon mokè chache sajès, e li pa jwenn anyen; men konesans fasil pou sila ki gen bon konprann nan.
亵慢人寻智慧，却寻不着； 聪明人易得知识。
7 Kite prezans a yon moun ensanse, sinon ou p ap rekonèt pawòl a saj yo.
到愚昧人面前， 不见他嘴中有知识。
8 Sajès a moun rezonab la se pou l konprann chemen li; men betiz a moun ensanse a se desepsyon.
通达人的智慧在乎明白己道； 愚昧人的愚妄乃是诡诈。
9 Moun ensanse kontwole peche kon jwèt; men pami moun dwat yo, gen bòn volonte.
愚妄人犯罪，以为戏耍； 正直人互相喜悦。
10 Kè a konnen pwòp amètim ak bonè li; men ak lòt, sa p ap pataje.
心中的苦楚，自己知道； 心里的喜乐，外人无干。
11 Lakay mechan yo va detwi; men tant a moun dwat la va fleri.
奸恶人的房屋必倾倒； 正直人的帐棚必兴盛。
12 Gen yon chemen ki sanble bon pou lòm; men fen li se chemen lanmò an.
有一条路，人以为正， 至终成为死亡之路。
13 Menm lè bouch ri, kè a ka gen doulè, e lajwa kon fini nan tristès.
人在喜笑中，心也忧愁； 快乐至极就生愁苦。
14 Kè a ki pa fidèl va jwen rekonpans pou pwòp chemen li; men yon bon moun va rekonpanse pou sa li fè a.
心中背道的，必满得自己的结果； 善人必从自己的行为得以知足。
15 Moun san konprann kwè nan tout bagay; men yon nonm k ap refleshi veye pa li yo.
愚蒙人是话都信； 通达人步步谨慎。
16 Yon nonm saj fè atansyon pou l vire kite mal; men yon moun fou plen ògèy; li pa pè anyen.
智慧人惧怕，就远离恶事； 愚妄人却狂傲自恃。
17 Yon nonm kolerik aji nan foli, e yon nonm kokèn va rayi pa lòt yo.
轻易发怒的，行事愚妄； 设立诡计的，被人恨恶。
18 Moun san konprann yo gen foli kon eritaj; men moun rezonab lan kouwone ak konesans.
愚蒙人得愚昧为产业； 通达人得知识为冠冕。
19 Mal la va bese devan sa ki bon an; e mechan an devan pòtay a moun dwat la.
坏人俯伏在善人面前； 恶人俯伏在义人门口。
20 Malere a vin rayi menm pa vwazen li; men moun gwo kòb gen anpil zanmi.
贫穷人连邻舍也恨他； 富足人朋友最多。
21 Sila ki meprize vwazen li fè peche; men sila ki fè gras a malere a, beni.
藐视邻舍的，这人有罪； 怜悯贫穷的，这人有福。
22 Èske sila ki fòmante mechanste a, pa egare? Men ladousè avèk verite se pou sa yo ki fè sa ki bon.
谋恶的，岂非走入迷途吗？ 谋善的，必得慈爱和诚实。
23 Nan tout travay gen pwofi; men pale anpil mennen nan povrete.
诸般勤劳都有益处； 嘴上多言乃致穷乏。
24 Kouwòn saj yo se richès yo; men betiz moun ensanse se foli yo.
智慧人的财为自己的冠冕； 愚妄人的愚昧终是愚昧。
25 Yon vrè temwen sove lavi a moun; men sila ki pale manti pase moun nan betiz.
作真见证的，救人性命； 吐出谎言的，施行诡诈。
26 Nan lakrent SENYÈ a, gen gwo konfyans; e pitit li yo va jwenn sekou.
敬畏耶和华的，大有倚靠； 他的儿女也有避难所。
27 Lakrent SENYÈ a se yon fontèn dlo lavi, pou moun ka evite pèlen lanmò yo.
敬畏耶和华就是生命的泉源， 可以使人离开死亡的网罗。
28 Nan fòs kantite a pèp yo se glwa a yon wa, men afè prens ki manke moun gate nèt.
帝王荣耀在乎民多； 君王衰败在乎民少。
29 Sila ki lan nan kòlè a, gen gwo konprann; men sila ki fè fache vit, leve foli byen wo.
不轻易发怒的，大有聪明； 性情暴躁的，大显愚妄。
30 Yon kè trankil se lavi pou kò a; men pasyon fè tout zo yo pouri.
心中安静是肉体的生命； 嫉妒是骨中的朽烂。
31 Sila ki oprime malere a ap vekse Kreyatè li; men sila ki gen bonte anvè pòv la, onore L.
欺压贫寒的，是辱没造他的主； 怜悯穷乏的，乃是尊敬主。
32 Mechan an jete anba pa malfezans li; men moun ladwati a gen sekou lè l mouri.
恶人在所行的恶上必被推倒； 义人临死，有所投靠。
33 Sajès se nan kè a sila ki gen bon konprann nan; menm moun ensanse yo, nan kè, yo konnen.
智慧存在聪明人心中； 愚昧人心里所存的，显而易见。
34 Ladwati leve yon nasyon; men peche se yon gwo wont pou yon pèp.
公义使邦国高举； 罪恶是人民的羞辱。
35 Favè a wa a se anvè sèvitè ki aji ak sajès; men kòlè li se anvè sila ki fè gwo wont.
智慧的臣子蒙王恩惠； 贻羞的仆人遭其震怒。
