Pwovèb 12
1 Nenpòt moun ki renmen disiplin, renmen konesans, men sila ki rayi korije a, se bèt.
Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
2 Yon bon moun va jwenn favè SENYÈ a; men Bondye va kondane sila ki fè manèv mechanste a.
Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
3 Yon nonm p ap etabli ak mal la; men rasin moun dwat la p ap sòti menm.
Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
4 Yon bon madanm se kouwòn a mari li; men sila ki fè l wont lan se tankou pouriti nan zo li.
Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
5 Panse a moun dwat yo jis; men konsèy a mechan yo se desepsyon.
Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
6 Pawòl a mechan yo kouche tann pyèj pou vèse san; men bouch moun dwat yo va delivre yo.
Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
7 Mechan yo va boulvèse e vin disparèt; men kay a moun dwat yo va kanpe.
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
8 Yon nonm ap twouve glwa selon entèlijans li; men sila ak panse pèvès la va meprize.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
9 Meyè se sila ki enkoni a, men gen sèvitè, pase sila ki onore pwòp tèt li e manke pen an.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
10 Yon nonm ladwati gen respè pou lavi a bèt li; men konpasyon a mechan an se mechanste.
Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
11 Sila ki raboure tè li a va gen anpil pen; men sila ki swiv bagay san valè yo manke bon konprann.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
12 Moun mechan an vle pran piyaj a mechan yo; men rasin ladwati yo va donnen fwi li.
Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
13 Yon moun mechan pyeje pa transgresyon lèv li; men moun dwat la va evite pwoblèm.
Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
14 Yon nonm va satisfè avèk sa ki bon kon fwi a pawòl li, e zèv lamen a yon nonm va retounen kote li.
Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
15 Chemen a yon moun fou bon nan zye li; men yon nonm saj koute konsèy.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
16 Lè yon moun fou vekse, ou konnen sa vit; men sila ki saj la evite wont.
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
17 Sila ki pale verite a pale sa ki dwat; men yon fo temwen twonpe.
Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
18 Genyen yon moun ki pale san pridans tankou sila k ap goumen ak nepe yo; men lang a saj la pote gerizon.
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
19 Lèv verite yo va etabli pou tout tan; men lang ki bay manti a rete pou yon moman.
Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
20 Desepsyon se nan kè a sila k ap fè manèv mechanste yo; men konseye lapè yo gen jwa.
Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
21 Nanpwen mal ki rive moun dwat yo; men mechan yo plen ak twoub.
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
22 Lèv ki manti a abominab a SENYÈ a; men sila ki aji nan fidelite, se plezi Li.
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
23 Yon moun pridan kache sa li konnen; men kè moun san konprann pale jis nan foli.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
24 Men a dilijan yo va kòmande; men parese a va fè kòve.
Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
25 Gwo pwoblèm nan kè a yon moun peze li desann; men yon bon pawòl fè l leve.
Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
26 Moun ladwati a se yon gid a vwazen li; men chemen a mechan fè yo egare.
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
27 Yon nonm parese pa menm boukannen bèt lachas li, men pi presye nan sa yon nonm posede se dilijans.
Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
28 Nan chemen ladwati se lavi; e nan wout li nanpwen lanmò.
На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
