Pwovèb 10
1 Pwovèb a Salomon yo. Yon fis ki saj fè papa li kontan, men yon fis ki plen ak foli se yon gwo doulè pou manman l.
Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.
2 Richès ranmase pa mechanste pa reyisi, men ladwati delivre soti nan lanmò.
Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.
3 SENYÈ a p ap kite moun ladwati yo grangou, men l ap rejte lanvi mechan an.
Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.
4 Malere se sila ki travay ak men lach; men lamen moun dilijan an, anrichi.
Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.
5 Sila ki fè rekòlt nan gran sezon an a, se yon fis ki aji ak sajès; men sila ki dòmi nan lè rekòlt la, fè gwo wont.
Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.
6 Benediksyon se sou tèt a moun dwat la; men bouch mechan an kache vyolans.
Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.
7 Memwa a moun dwat la beni; men non mechan an vin pouri.
Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.
8 Saj nan kè yo va resevwa lòd chèf la; men yon moun fou ki pale anpil ap pèdi.
Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.
9 Sila ki mache ak entegrite a, mache an sekirite; men sila ki fè wout kwochi a va vin dekouvri.
Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.
10 Sila ki bat zye a, koze pwoblèm, e moun fou a ki pale anpil, fè dega.
Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.
11 Bouch a moun dwat se yon fontèn dlo lavi, men bouch a mechan an kache vyolans.
Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.
12 Rayisman pwovoke konfli; men lanmou kouvri tout fot.
Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.
13 Sou lèv a moun ki konn disène, nou twouve sajès; men gen baton pou do a sila ki manke konprann nan.
На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.
14 Moun saj yo ranmase konesans; men ak bouch moun fou a, destriksyon an toupre.
Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.
15 Byen a moun rich se yon sitadèl pou li. Sa ki detwi malere a se mizè.
Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.
16 Salè a moun dwat se lavi; revni a mechan an se pinisyon.
Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.
17 Sila ki swiv enstriksyon an, sou wout lavi; men sila ki pa tande repwòch la vin egare nèt.
Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.
18 Sila ki kache rayisman an gen lèv k ap bay manti; e sila ki gaye difamasyon an se yon moun fou.
Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.
19 Lè gen anpil pawòl, transgresyon pa kab evite; men sila ki frennen lèv li gen sajès.
У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.
20 Lang a moun dwat yo se tankou ajan pi chwazi a; men kè a mechan an vo piti.
Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.
21 Lèv a moun dwat yo fè anpil moun manje; men moun fou yo mouri akoz mank bon konprann.
Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.
22 Benediksyon SENYÈ a fè moun rich; konsa li pa mele ak chagren.
Благослов Господњи обогаћава а без муке.
23 Fè mal se tankou fè spò pou moun san konprann nan; e se konsa sajès la ye pou moun entèlijan an.
Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.
24 Sa ke mechan an pè a, ap rive sou li; men sa ke moun dwat la vle, va vin reyisi.
Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.
25 Lè toubiyon an fin pase, mechan an vin disparèt; men moun dwat la gen yon fondasyon etènèl.
Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.
26 Tankou vinèg anba dan ak lafimen nan zye; se konsa parese a ye pou sila ki voye li yo.
Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.
27 Lakrent SENYÈ a pwolonje lavi; men lane mechan yo va kout.
Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
28 Lespwa a moun dwat la se kè kontan; men entansyon mechan an va peri.
Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.
29 Chemen Bondye a se yon sitadèl pou moun dwat yo; men destriksyon nèt pou tout ouvriye inikite yo.
Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.
30 Moun ladwati a p ap janm souke; men mechan yo p ap demere nan peyi a.
Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.
31 Bouch a moun dwat la koule ak sajès; men lang pèvès la vin koupe.
Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.
32 Lèv a moun dwat yo fè parèt sa ki bon; men bouch a mechan an, sa ki pèvèti.
Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.
