Pwovèb 10
1 Pwovèb a Salomon yo. Yon fis ki saj fè papa li kontan, men yon fis ki plen ak foli se yon gwo doulè pou manman l.
智慧的兒子使父親喜樂；愚昧的兒子，使母親憂愁。
2 Richès ranmase pa mechanste pa reyisi, men ladwati delivre soti nan lanmò.
不義之財，毫無益處；惟有正義，救人脫免死亡。
3 SENYÈ a p ap kite moun ladwati yo grangou, men l ap rejte lanvi mechan an.
上主不忍義人受飢，卻使惡人大失所望。
4 Malere se sila ki travay ak men lach; men lamen moun dilijan an, anrichi.
游手好閒，使人貧窮；勤奮工作，使人富有。
5 Sila ki fè rekòlt nan gran sezon an a, se yon fis ki aji ak sajès; men sila ki dòmi nan lè rekòlt la, fè gwo wont.
夏季貯蓄的，是明智的孩童；秋收酣睡的是無恥的兒子。
6 Benediksyon se sou tèt a moun dwat la; men bouch mechan an kache vyolans.
上主的祝福在義人頭上，災禍卻使惡人啞口無言。
7 Memwa a moun dwat la beni; men non mechan an vin pouri.
義人受人懷念祝福，惡人卻必身敗名裂。
8 Saj nan kè yo va resevwa lòd chèf la; men yon moun fou ki pale anpil ap pèdi.
心靈智慧的人，必接受命令；饒舌的愚的人，必自招喪亡。
9 Sila ki mache ak entegrite a, mache an sekirite; men sila ki fè wout kwochi a va vin dekouvri.
走正路的，行路穩妥；走邪路的，終必敗露。
10 Sila ki bat zye a, koze pwoblèm, e moun fou a ki pale anpil, fè dega.
暗中擠眼的人，必引人煩惱；坦然規勸的人，必促進和平。
11 Bouch a moun dwat se yon fontèn dlo lavi, men bouch a mechan an kache vyolans.
義人的口，是生命的泉源；惡人的口，是殘暴的淵藪。
12 Rayisman pwovoke konfli; men lanmou kouvri tout fot.
仇恨引起爭端，愛情遮掩一切過失。
13 Sou lèv a moun ki konn disène, nou twouve sajès; men gen baton pou do a sila ki manke konprann nan.
有見識的口唇上，可找著智慧；棍杖只是為打缺乏智慧者的脊背。
14 Moun saj yo ranmase konesans; men ak bouch moun fou a, destriksyon an toupre.
智慧的人，隱諱自己的學問；愚昧人的口，招致逼近的喪亡。
15 Byen a moun rich se yon sitadèl pou li. Sa ki detwi malere a se mizè.
富人的財富，是他自己的堅城；窮人的零落，卻是他們的貧乏。
16 Salè a moun dwat se lavi; revni a mechan an se pinisyon.
義人的薪金，用以維持生活；惡人的收入，卻只用來犯罪。
17 Sila ki swiv enstriksyon an, sou wout lavi; men sila ki pa tande repwòch la vin egare nèt.
誰遵守勸告，必走向生命之路；誰輕視規勸，必自誤入迷途。
18 Sila ki kache rayisman an gen lèv k ap bay manti; e sila ki gaye difamasyon an se yon moun fou.
撒謊的唇舌，必暗藏仇恨；散播謠言的，必是愚昧人。
19 Lè gen anpil pawòl, transgresyon pa kab evite; men sila ki frennen lèv li gen sajès.
多言難免無過，明智的人必約束自己的唇舌。
20 Lang a moun dwat yo se tankou ajan pi chwazi a; men kè a mechan an vo piti.
義人的舌，貴若純金；惡人的心，賤似草芥。
21 Lèv a moun dwat yo fè anpil moun manje; men moun fou yo mouri akoz mank bon konprann.
義人的唇舌教育群眾，愚人必因缺乏心智而死亡。
22 Benediksyon SENYÈ a fè moun rich; konsa li pa mele ak chagren.
使人致富的，是上主的祝福；營營的辛勞，卻無補於事。
23 Fè mal se tankou fè spò pou moun san konprann nan; e se konsa sajès la ye pou moun entèlijan an.
愚昧人樂於作惡，明哲人樂於求智。
24 Sa ke mechan an pè a, ap rive sou li; men sa ke moun dwat la vle, va vin reyisi.
惡人畏懼的，反向他侵襲；義人的希望，終獲得應允。
25 Lè toubiyon an fin pase, mechan an vin disparèt; men moun dwat la gen yon fondasyon etènèl.
暴風雨一過，惡人不復存在；義人卻根深蒂固。
26 Tankou vinèg anba dan ak lafimen nan zye; se konsa parese a ye pou sila ki voye li yo.
懶漢之於派遣他的人，就如醋之於牙，煙之於目。
27 Lakrent SENYÈ a pwolonje lavi; men lane mechan yo va kout.
敬畏上主，將延年益壽；惡人的歲月，必要短縮。
28 Lespwa a moun dwat la se kè kontan; men entansyon mechan an va peri.
義人的期待，終歸是喜樂；惡人的希望，終歸是失望。
29 Chemen Bondye a se yon sitadèl pou moun dwat yo; men destriksyon nèt pou tout ouvriye inikite yo.
上主的道路，是正人君子的保障；為作惡的人，卻是滅亡。
30 Moun ladwati a p ap janm souke; men mechan yo p ap demere nan peyi a.
義人永不會動搖，惡人決不會久留地上。
31 Bouch a moun dwat la koule ak sajès; men lang pèvès la vin koupe.
義人的口，散播智慧；邪惡的舌，必被剷除。
32 Lèv a moun dwat yo fè parèt sa ki bon; men bouch a mechan an, sa ki pèvèti.
義人的唇，常吐雅言；惡人的口，只說邪惡。
