Plenn 5
1 Sonje, O SENYÈ, sa ki te rive nou an. Gade pou wè repwòch nou.
Spomni se, oh Gospod, kaj je prišlo nad nas. Preudari in poglej našo grajo.
2 Eritaj nou te bay kon don a etranje yo, kay nou yo a moun nou pa konnen.
Naša dediščina je obrnjena k tujcem, naše hiše k neznancem.
3 Nou te devni òfelen san papa. Manman nou yo tankou vèv.
Sirote smo in brez očeta, naše matere so kakor vdove.
4 Nou oblije achte dlo pou nou bwè. Bwa nou se pou vann, yo vann nou li.
Svojo vodo smo pili za denar; naš les nam je prodan.
5 Sila k ap kouri dèyè nou yo rive sou kou nou. Nou vin bouke nèt. Nanpwen repo pou nou.
Naši vratovi so pod preganjanjem. Trudimo se, pa nimamo počitka.
6 Nou te vin soumèt devan Egypte ak Assyrie pou nou jwenn ase pen.
Roko smo izročili k Egipčanom in k Asircem, da bi bili nasičeni s kruhom.
7 Papa zansèt nou yo te peche, men yo pa la ankò; se nou menm ki te pote inikite pa yo.
Naši očetje so grešili in jih ni in mi smo nosili njihove krivičnosti.
8 Se esklav yo k ap domine sou nou; nanpwen moun ki pou delivre nou nan men yo.
Služabniki so vladali nad nami. Nikogar ni, da bi nas osvobodil iz njihove roke.
9 Nou riske lavi nou pou jwenn pen akoz nepe nan dezè a.
Svoj kruh smo prinašali z nevarnostjo za svoja življenja, zaradi meča iz divjine.
10 Po nou vin kwit tankou yon fou, akoz gwo chalè grangou a.
Naša koža je bila črna kakor peč zaradi strašne lakote.
11 Yo te ravaje tout fanm Sion yo; vyèj lavil a Juda yo.
Posiljevali so ženske na Sionu in device v Judovih mestih.
12 Prens yo te pann pa men yo; ansyen yo te vin pa respekte.
Z njihovo roko so obesili prince. Obrazi starešin niso bili spoštovani.
13 Jennonm yo te fòse travay devan moulen an e timoun yo te kilbite anba gwo chaj bwa yo.
Zajeli so mladeniče, da meljejo in otroci so padali pod lesom.
14 Ansyen yo ale kite pòtay la; jennonm yo ale kite mizik yo.
Starešine so odšli od velikih vrat, mladeniči od svoje glasbe.
15 Jwa nan kè nou vin sispann; danse vin ranplase pa fè dèy.
Veselje našega srca je prenehalo, naš ples je obrnjen v žalovanje.
16 Kouwòn nan soti sou tèt nou; malè a nou menm, paske nou te peche!
Krona je padla iz naše glave. Gorje nam, da smo grešili!
17 Akoz sa, kè nou febli; akoz bagay sa yo, zye nou pa wè klè.
Zaradi tega peša naše srce, zaradi teh stvari so zatemnjene naše oči.
18 Akoz Mòn Sion ki kouche dezole nèt, rena yo fè patwouj ladann.
Zaradi gore Sion, ki je zapuščena, lisice hodijo po njej.
19 Ou menm, O SENYÈ, Ou renye jis pou tout tan; twòn Ou se de jenerasyon an jenerasyon.
Ti, oh Gospod, ostajaš na veke, tvoj prestol od roda do roda.
20 Poukisa Ou bliye nou jis pou tout tan? Poukisa Ou abandone nou jis rive tout tan sa a?
Zakaj nas pozabljaš na veke in nas zapuščaš za tako dolgo?
21 Restore nou a Ou menm O SENYÈ, pou nou ka vin restore. Fè jou nou yo vin jan yo te ye nan tan pase yo.
Obrni nas k sebi, oh Gospod in mi bomo obrnjeni; obnovi naše dni kakor od davnine.
22 Men Ou deja fin rejte nou nèt. Ou rete byen fache nèt ak nou.
Toda popolnoma si nas zavrgel. Zelo si ogorčen zoper nas.
