Plenn 5
1 Sonje, O SENYÈ, sa ki te rive nou an. Gade pou wè repwòch nou.
Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2 Eritaj nou te bay kon don a etranje yo, kay nou yo a moun nou pa konnen.
Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3 Nou te devni òfelen san papa. Manman nou yo tankou vèv.
Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4 Nou oblije achte dlo pou nou bwè. Bwa nou se pou vann, yo vann nou li.
Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5 Sila k ap kouri dèyè nou yo rive sou kou nou. Nou vin bouke nèt. Nanpwen repo pou nou.
На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6 Nou te vin soumèt devan Egypte ak Assyrie pou nou jwenn ase pen.
Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7 Papa zansèt nou yo te peche, men yo pa la ankò; se nou menm ki te pote inikite pa yo.
Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8 Se esklav yo k ap domine sou nou; nanpwen moun ki pou delivre nou nan men yo.
Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9 Nou riske lavi nou pou jwenn pen akoz nepe nan dezè a.
Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10 Po nou vin kwit tankou yon fou, akoz gwo chalè grangou a.
Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11 Yo te ravaje tout fanm Sion yo; vyèj lavil a Juda yo.
Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12 Prens yo te pann pa men yo; ansyen yo te vin pa respekte.
Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13 Jennonm yo te fòse travay devan moulen an e timoun yo te kilbite anba gwo chaj bwa yo.
Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14 Ansyen yo ale kite pòtay la; jennonm yo ale kite mizik yo.
Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15 Jwa nan kè nou vin sispann; danse vin ranplase pa fè dèy.
Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16 Kouwòn nan soti sou tèt nou; malè a nou menm, paske nou te peche!
Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17 Akoz sa, kè nou febli; akoz bagay sa yo, zye nou pa wè klè.
Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18 Akoz Mòn Sion ki kouche dezole nèt, rena yo fè patwouj ladann.
Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19 Ou menm, O SENYÈ, Ou renye jis pou tout tan; twòn Ou se de jenerasyon an jenerasyon.
Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20 Poukisa Ou bliye nou jis pou tout tan? Poukisa Ou abandone nou jis rive tout tan sa a?
Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21 Restore nou a Ou menm O SENYÈ, pou nou ka vin restore. Fè jou nou yo vin jan yo te ye nan tan pase yo.
Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22 Men Ou deja fin rejte nou nèt. Ou rete byen fache nèt ak nou.
Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
