< Jòb 37 >
1 “Pou sa, menm kè mwen konn tranble. Li vòltije kite plas li.
И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
2 Koute, O koute byen bri vwa L, k ap gwonde tankou tonnè ak bri tonnè a k ap sòti nan bouch Li.
Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
3 Anba tout syèl la, Li lage sa nèt ale, ak loray Li jis rive nan tout pwent tè a.
Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
4 Apre sa, yon gwo vwa ki rele fò; Li gwonde ak vwa majeste Li a. Li pa menm ralanti eklè lè yo tande vwa L.
За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
5 Bondye gwonde avèk vwa mèvèy Li a. L ap fè gwo bagay ke nou pa kab menm konprann.
Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
6 Paske a lanèj la, Li di: ‘Tonbe sou latè’, e a inondasyon lapli a, Li di: ‘Kontinye tonbe fò’.
Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
7 Li sele men a chak òm, pou tout moun kab konnen zèv Li yo.
Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
8 Konsa, tout bèt sovaj va antre nan kav yo e rete lakay yo.
Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
9 Men sòti nan sid, tanpèt la parèt e nan nò, fredi a.
С југа долази олуја, и са севера зима.
10 Soti nan souf Bondye, se glas ki fèt, e sifas dlo yo vin glasi.
Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
11 Anplis, Li chaje vapè yo ak dlo e fè nwaj la vin lou; Li fè nwaj la gaye pou vide ekleraj Li.
И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
12 Li chanje; Li gide l vire tounen pou l kab fè nenpòt sa Li kòmande l sou tout sifas tè a.
И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
13 Se swa pou koreksyon, oswa pou mond Li an, oswa pou lanmou dous Li a, Li fè sa vin rive.
Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
14 “Tande sa byen, O Job; Kanpe, e obsève mèvèy Bondye yo.
Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
15 Èske ou konnen kijan Bondye etabli tout sila yo, e fè ekleraj nan nwaj Li yo vin limen?
Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
16 Èske ou konnen bagay a chak kouch nan nwaj yo, mèvèy a Sila a ki pafè nan konesans?
Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
17 Poukisa vètman ou cho lè tè a kalm akoz van sid la?
Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
18 Èske ou menm tou, ansanm avè L, ka ouvri syèl yo ki gen gran fòs tankou yon miwa metal ki fann nan dife?
Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
19 Enstwi nou kisa pou nou ta pale Li; paske akoz fènwa a, nou pa kab byen ranje ka nou.
Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
20 Èske yo va di Li ke mwen ta renmen pale? Oswa èske yon nonm ta pito di ke li ta vle vin anglouti nèt?
Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
21 “Alò lezòm pa wè limyè ki klere nan syèl yo sof ke van an fin pase e eklèsi nwaj yo.
Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
22 Sòti nan nò, se reyon majeste an lò; Bondye antoure ak majeste etonnan.
Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
23 Toupwisan an, —nou pa kab jwenn Li. Li egzalte nan pouvwa Li. Jistis Li ak ladwati Li gran; Li pa janm oprime.
Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
24 Se pou sa lezòm plen lakrent ak respe Li; Li pa konsidere okenn moun ki saj nan kè.”
Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.