Jòb 31

1 “Mwen te fè yon akò ak zye m; alò kòman konsa mwen ta kab voye rega mwen sou yon vyèj?

Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

2 Paske se kisa ki pòsyon Bondye soti anwo a, ak eritaj a Toupwisan an soti anwo a?

Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

3 Èske li pa yon malè pou sila ki pa dwat yo, ak yon dezas pou sila ki fè inikite yo?

Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

4 Èske Li pa wè chemen mwen yo e kontwole tout pa mwen yo?

Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

5 “Si mwen te mache nan sa ki fo, e pye m te kouri dèyè twonpe moun,

Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

6 (kite Li peze mwen nan yon balans ki jis e kite Bondye konnen entegrite m).

Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

7 Si pa m yo te vire kite chemen an, oswa kè m te swiv zye m, oswa si gen yon tach ki kole sou men m,

Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

8 kite mwen simen pou yon lòt ta manje, e kite tout sa m plante vin rache.

Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

9 “Si kè m te sedwi pa yon fanm, oswa mwen te mize nan pòtay vwazen mwen,

Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

10 kite madanm mwen graje pou yon lòt e kite lòt yo vin kouche sou li.

Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

11 Paske sa ta yon krim sansyèl; anplis, li ta yon inikite ki ta dwe jije.

Јер је то грдило и безакоње за судије.

12 Paske li ta yon dife ki pou limen jis rive nan Sejou Lanmò yo e ta derasine tout byen mwen ranmase yo.

Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

13 Si mwen te refize demand esklav mwen an, gason kon fanm, lè l te fè yon plent kont mwen,

Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

14 alò, kisa mwen ta kab fè lè Bondye leve? Konsa, lè L rele m pou jijman, ki repons mwen ta kab bay Li?

Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

15 Èske Sila ki te fè m nan vant lan pa t fè li menm tou? Se pa Li sèl ki te fòme nou nan vant lan?

Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

16 Si mwen te anpeche malere yo nan dezi yo, oswa te fè zye a vèv la pa wè klè,

Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

17 oswa te manje pòsyon pa mwen pou kont mwen san òfelen an pa jwen ladann,

И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

18 (Men depi jenès mwen, òfelen an te grandi avè m tankou papa l e soti nan anfans lan, mwen te fè gid pou vèv la),

Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

19 si mwen te wè yon moun peri akoz mank rad, oswa ke sila ak bezwen pa t gen anyen pou kouvri l,

Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

20 si kè li pa t beni m, si li pa t chofe ak lenn mouton mwen an,

Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

21 si mwen te leve men m kont òfelen an, akoz mwen te wè soutyen mwen nan pòtay la,

Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

22 alò, kite zepòl mwen tonbe sòti nan zepòl li, e bra m kase soti nan zo li.

Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

23 Paske m pè anpil malè Bondye a. Li tèlman gran ak majeste, m pa ka fè anyen devan L.

Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

24 Si se nan lò mwen te mete espwa m, pou m te di lò fen a, ‘se ou ki konfyans mwen,’

Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

25 Si mwen te rejwi akoz byen mwen yo te tèlman gran, e akoz men m te tèlman ranmase anpil;

Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

26 si mwen te gade solèy la lè l t ap brile, oswa lalin nan lè li prale nan bèlte li,

Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

27 epi kè m te vin sedwi an sekrè, e men mwen te voye yon bo ki sòti nan bouch mwen,

И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

28 sa osi ta yon inikite ki merite jijman, paske mwen t ap abandone Bondye anwo a.

И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

29 Èske mwen te rejwi lè lènmi m te vin disparèt nèt? Oswa bat men m lè mal vin rive li?

Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

30 Non, mwen pa t kite bouch mwen peche, ni mwen pa t mande pou l ta mouri avèk malediksyon.

Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

31 Èske mesye nan tant mwen yo pa t di: ‘Ou pa p twouve yon moun ki pa satisfè ak vyann pa li a?’

Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

32 Etranje a pa t rete deyò; mwen te ouvri pòt mwen yo a vwayajè a.

Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

33 Èske m te kouvri transgresyon mwen yo tankou Adam? Oswa kache inikite mwen nan kè mwen,

Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

34 akoz mwen te krent gwo foul la? Oswa akoz krent gwo wont lan devan lòt fanmi yo, te kenbe silans mwen e pa t sòti deyò?

Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

35 O ke m te gen yon moun ki pou tande mwen! Gade byen, men otograf mwen! Kite Toupwisan an reponn mwen! Mennen pwosè vèbal ke akizè a te ekri.

О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

36 Anverite, mwen ta pote l sou zepòl mwen; mwen ta mare l sou mwen tankou yon kouwòn.

Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

37 Mwen ta deklare a Li fòs kantite pa pye mwen yo pran. Tankou yon prens mwen ta parèt devan L.

Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

38 Si menm teren mwen an rele kont mwen, e tout tranch li yo kriye ansanm;

Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

39 si mwen te manje fwi li san lajan, oswa te kòz ke mèt li yo te pèdi lavi yo,

Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

40 kite pikan yo grandi olye ble e zèb santi fò ranplase lòj la.” Pawòl yo a Job se fini.

Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.